ПОСЛЕ више од две деценије борбе за потомство и осам неуспелих покушаја вантелесне оплодње, супруг и ја смо одлучили да усвојимо дете. Нисмо, међутим, ни сањали да је толико мукотрпно постати усвојитељ. Иако смо после пет година од надлежних процењени као подобни, нисмо могли да усвојимо дете млађе од седам година. Тада смо се одлучили за хранитељство. Највише нас боли што бисмо, како смо касније сазнали, одавно постали усвојитељи, да смо понудили новац "на правом месту".

Ово је у писму "Новостима" написао брачни пар Јанковић из Београда. Наводе да је већ три године са њима прелепа и препаметна осмогодишња девојчица, за коју се биолошки родитељи не интересују. Али, ни Јанковићи не могу да је усвоје. У писму су провејавала два питања: зашто су деца у домовима, када постоји толико парова, који би им пружили топлину дома, родитељску љубав и осигурали им будућност, као и зашто те процедуре трају тако дуго.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Usvajanje dece: Strane pasoše čeka 70 naših mališana

У Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, међутим, кажу да проблем није у дугој процедури већ у пробирљивости будућих родитеља. Нека деца тешко проналазе усвојитеље због порекла, здравствених и развојних тешкоћа и слично. Та деца дуго чекају избор породице. Много наших парова се жали да процедура усвајања, осим што је административно компликована, предуго траје, чак и након сагласности Министарства да су "подобни".

ГОДИНЕ САМО деца која су трајно лишена родитељског старања могу да уђу у поступак усвајања. Закон прописује и да разлика у годинама између детета и потенцијалог пара који жели да усвоји дете не сме да буде мања од 18, нити већа од 45 година.

- Када је реч о често помињаној жељи парова да се усвојење "убрза", истичемо да је та процедура прописана Породичним законом и другим подзаконским актима - кажу у Министарству.

- Осим тога и центри за социјални рад дужни су да је доследно поштују. Суштина је да се тражи породица за дете, а не дете за усвојитеље, као и да је фокус на потребама и интересима детета, а не усвојитеља. Тако, с обзиром на то да је усвојење мера заштите деце без родитељског старања, процедура је тако конципирана да омогућава, првенствено, остваривање и заштиту права деце, за коју је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу. Никако не заштита интереса будућих усвојитеља.

СТРАНЦИ И САМЦИ ПОЈЕДИНАЦ може да усвоји дете под посебним условима, уз дозволу министра надлежног за породичну заштиту и када је утврђено да је конкретно усвојење у најбољем интересу детета. Такође, инострано усвојење је изузетак од правила, може бити засновано само уз дозволу министра и када се утврди да није могућ избор домаћих усвојитеља за дете у разумном року. Иначе, за дете се увек када је то могуће бира потпуна породица, са оба родитеља, и првенствено се даје домаћим усвојитељима. Број иностраних усвојења се креће од осам до 15 на годишњем нивоу, посматрано од 2006. године, од када се води база података о усвојењу.

У евиденцији Министарства налази се 218 малишана који имају општу подобност за усвојење и чак 744 пара у брачној или ванбрачној заједници.

- Тренутно је на међусобно прилагођавање упућено 29 дечака и девојчица, који ће, ако све буде како треба, бити усвојени - кажу у Министарству. - У последњих 10 година домаћи усвојитељи су усвојили 1.310 деце. Само лане укупно је било 128 усвојења, од тога 108 у Србији, а 20 у иностранству. Од 2007. парови из иностранства усвојили су 170 деце, највише из Шведске и Америке.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Usvajanje: Traže decu sa slike

Како из Министарства кажу, највећи број будућих усвојитеља има очекивања и "слику" детета за усвојење, а која се не поклапа са реалним карактеристикама малишана подобних за усвојење.

- Већина деце је ромске националности, или са сметњама у развоју, за коју усвојитељи у Србији не показују интересовање - наглашавају из Министарства. - Осим тога, број потенцијалних усвојитеља је увек много већи у односу на број деце. То су главни разлози због којих усвојење, са аспекта усвојитеља, траје дуго или се и не оствари.



НЕМА ПРИТУЖБИ

ПОВОДОМ тврдње породице Јанковић да се до усвојења лакше долази уз мито и да постоји "трговина децом ради усвојења", нарочито у центрима за социјaлни рад, из Министарства одговарају:

- Министарство није примило од било кога такве информација, нити је до сада на било који начин, телефоном, или писано, од било кога добило такву притужбу. Сви они, укључујући и будуће усвојитеље, који имају сазнања о таквим недозвољеним и кажњивим радњама, имају законску обавезу да их пријаве надлежном органу - полицији и тужилаштву.