Лесић, Рудолф, Тонковић, Вебер, Бугарин, Лесковић... Све то су псеудоними на које је Миодраг Мија Николић наилазио у деценијама после Другог светског рата трагајући за биографским подацима свог оца Благоја. Учесник Октобарске револуције под именом Иван Лаврентијевич Иванов и један од најзаслужнијих појединаца за освајање Зимског дворца, већи део свог живота провео је у затворима и конспирацији, па је покојни Миодраг имао тежак задатак трагајући за истином која је скривана иза лажних имена и затворених архива.

Благоје Николић је човек који је истовремено био члан комунистичких партија Русије, Украјине, Бугарске и Југославије. Говорио је немачки, бугарски и мађарски језик. Претпоставља се да је учествовао и у припреми Мађарске револуције. Био је члан ЦК КПЈ, делегат Друге земаљске конференције КПЈ у Бечу и Четвтог конгреса КПЈ у Дрездену. Лично је учествовао у организацији прихвата бугарских емиграната у Нишу након устанка у тој земљи и био главна веза југословенских и бугарских комуниста. Лажним пасошима је са Мустафом Голубићем, шефом војне обавештајне службе СССР-а за Балкан, из француских логора извлачио другове након пропасти Шпанске републике.

Благоје је радничком покрету у Лесковцу приступио 1910. године, као петнаестогодишњак. У родном граду је држао столарску радњу која је била параван за његово илегално деловање на обнови КПЈ по повратку из Русије, где је био четири године. Тада је први пут ухапшен.

НАРОДНИ ХЕРОЈ ИАКО многи у Лесковцу и данас верују да је Николић проглашен народним херојем, то се, заправо, никада није десило. Два таква предлога нису прихваћена, а Миодраг у својим записима истиче да је формално проглашење одбио Тито. Лесковчани су му се одужили спомен-бистом, а његовим именом названа је и улица у којој је рођен.

- Бака ми је говорила да је рачунала да је са Благојем у браку провела само девет година, јер он или није био ту или је био у "апсу". Мој отац Миодраг је након рата испитивао грађу и архиве, од Љубљане, Загреба и Београда, преко Софије до Русије. У Москви је био два пута и тамо му је уручен и орден као потомку учесника Октобарске револуције. Када је случајно на улици у Нишу од неког пријатеља сазнао како може да дође до података где је Благоје погинуо, организовали смо породични ручак, а сутрадан је са нашом мајком отишао да обиђе место његовог страдања - причају Благојеви унуци Нада Станојевић и Страхиња Николић.

Кућа Николића била је стециште познатих југословенских комуниста. Од Радета Кончара, Ђуре Ђаковића и Ратка Павловића до Мустафе Голубића. Овај чувени "црнорукац" и генерал совјетске обавештајне службе је у више наврата боравио у Лесковцу. Он се овим градом слободно кретао под илегалним именом Милорад Николић, а Лесковчани су га звали Милорад Босанац. Доделили су му и надимак Светски Путник и Немере, које је добио по одговорима: "Не мере то тако". Голубић је становао у кући Благојеве таште, а једно време је држао и радионицу за израду обуће са око 50 запослених. Обућу је продавао у земљи и у Грчкој, где је из Лесковца често путовао. Био је активан у лесковачком синдикату и КУД "Абрашевић". Овај податак, кажу, не треба никог да изненади, јер је познато да је Лесковац био војнообавештајни пункт СССР-а. Благоје је, тако, са Голубићем баш у Лесковцу, који је имао развијену графичку индустрију, фалсификовао више од 200 југословенских пасоша намењених шпанским борцима. У родном граду Благоје је организовао штрајкове, протесте, демонстрације гладних и друге акције, а био је и кандидат на посланичким изборима маја 1935. године, испред Странке радног народа. Када је листа оверена, Благоје је поново ухапшен.

Орден који је син Благоја Николића добио поводом 80 година од Октобарске револуције

- Благоје је у рату изгубио ногу, па је у централној партизанској болници у Аташевцу, на планини Клековачи, између Босанског Петровца и Дрвара, после опоравка бринуо о безбедности и снабдевању болнице. Даноноћно је у радионици правио штаке, удлаге и друга помагала за рањене борце, а многи су причали и писали да га се сећају као громовитог и неизмерно упечатљивог говорника. Кажу да су његова предавања из разних области друштвених, политичких и револуционарних наука била незаборавна - истичу наши саговорници.

Благоје је изгубио живот на Сутјесци, па су многи детаљи о његовом односу са руководством КПЈ остали непознати. Његов син је дошао до сазнања да је Благоје био у сукобу са Јосипом Брозом Титом и да је због тога смењен са чела лесковачких комуниста непосредно пред почетак рата.

Синдикална карта


ЈУБИЛЕЈ

СТО година од Октобарске револуције Лесковчани су обележили сећањем на Благоја Николића. Овдашњи одбор Покрета социјалиста, уз помоћ СУБНОР и Народног музеја, организовао је трибину и изложбу фотографија, као и Николићевих личних ствари.

Страхиња Николић и Нада Станојевић, унуци Благоја Николића

СЛЕПИ ПУТНИК

БЛАГОЈЕ Николић је у Русију стигао из Бугарске. Пред Октобарску револуцију у Варни се укрцао на брод као слепи путник, сакривен међу неким бурадима. Радио је у фабрици "Стари Перавјанин", од чијих радника је формиран одред Црвене гарде, а предводио га је управо Николић. Када је у Зимски дворац са својом групом ушао Данило Срдић, Србин из Лике, у њему је затекао црвеногардејце.

Црвеногардејски одред