ИСПОВЕСТ ПОСЛЕДЊЕГ ЖИВОГ БОРЦА СА СУТЈЕСКЕ: Саву Ковачевића су убили на моје очи
10. 11. 2017. у 22:02
Василије Краљевић (98), последњи живи сведок и учесник чувене битке на Сутјесци, говори за "Новости". Викнуо је "Ајд', напред, другови!" и у том тренутку га је погодио митраљез
Василије Краљевић / Сава Ковачевић, Фото Википедија
САВА Ковачевић се подигао, викнуо "Ајд', напред, другови!" и у том тренутку га је погодио митраљез. Пао је мртав на десет метара од мене.
Овако, за "Новости", прича Василије Краљевић (98), последњи живи сведок и учесник чувене Битке на Сутјесци. Пензију је дочекао као пуковник, носилац Партизанске споменице.
Поносан, храбар и частан, заслужио је дубоку старост. Данас, мирне дане проводи у предграђу Београда у једном дому. Радо је прихватио да разговара за "Новости", пребирајући по памћењу и оживљавајући старе сцене, на тренутак претешке да их претвори у речи.
- Мој батаљон је био претходница, Други батаљон Пете црногорске бригаде, чији командант је био Сава Ковачевић - присећа се Краљевић, одмотавајући успомене слој по слој. - Немци су се укопали, сваки грм користили као маску. Подигли ватру, на сваком кораку нас је чекала. Ниси могао ништа.
Сава је погинуо поред њега, као и већина сабораца. Они преживели покушали су да се повуку... И кренули ка Сутјесци.
Немци су стизали са свих страна, али Краљевић и његови другови су познавали сваку јаругу и камен под ногама. Данима су лутали до поновног сусрета.
- Неки Поп из Врховног штаба био је ту - прича Василије. - Чим сам дошао, рекао је: "Узми пет људи, отвори нам пут, отерај Немце". Наредио ми је да узмем још неколико бораца и да се пробијемо ка Зеленгори.
На тренутак застаје. Сећање Василија Краљевића богата је ризница, вредна три живота. Лице су му премрежиле боре, али његов осмех, држање и начин на који се изражава показују о каквом човеку је реч. Полако наставља да ређа сцене пробијања немачког обруча...
- Били смо боси. Немаш опанака, немаш ништа - задрхтао је глас Василију. - Избили смо на брдо где су Немци држали обезбеђење. Није их било много и отерали смо их. Ми смо онда ишли напред... Међутим, после 200 метара чекала нас је друга група Немаца у заседи. Ударили смо у њих, ушанчене, као у зид. Провукли смо се... Ја сам био задњи који се пробијао.
Непријатељи су били испред њих, много јачи. Одлучили су да крену назад. Ка Никшићу. Свугде планина, рупе, брда.
- Заузели су Војник, Чемерно, просторе повезане са Црном Гором. Немци су све то држали као своје. Није било смисла... А да ли је требало да ми кренемо напред или не то је сада друга ствар - прелази сенка, једва видљива, преко лица Василију док о овоме говори.
Гладни и уморни, успели су ипак да прођу.
- Дошли смо до неког села. Једва живи. Затражили смо код једног сељака мало воде, хране. Нису хтели да нам дају. Једноставно су нас отерали - том успоменом пуковник полако затвара једно поглавље, а ми сазнајемо и то да је из овог села свако од њих отишао на своју страну, а он успео да, преко Корита, стигне у родне Црквице.
То га враћа још даље у прошлост, када је први пут узео оружје - за устанак 13. јула. Дочекао га је управо у родној кући, у Црквицама, код Никшића.
Током битке погинуло више од 7.000 бораца / Краљевић из млађих дана

- Пушку сам добио кад сам дошао кући из Аранђеловца, где сам добио први посао и радио као геометар. Тамо ме је чекала. Ђед и стричеви, сви су били у устанку - слика речима Краљевић свој ратни почетак. - Ја сам добио први задатак као члан партије, омладинац, да организујем у свом селу окупљање. У првом нападу на Италијане, ми смо заузели Плану, у Херцеговини. Био сам међу првима, ишао сам 50 метара испред свих. Хтео сам да будем пример... Скоро цела Херцеговина је ослобођена, али после су се вратили и опет је заузели, а нас су отерали - каже Краљевић.
Од првих сељачких јединица, преко Пете црногорске у вихору рата до Осме црногорске бригаде, где је био заменик политичког комесара Првог батаљона. Од црногорских брда до ослобађања Словеније. Ратну биографију детаљно је попунио дугим борбама у својим двадесетим годинама. Врхунац је исписан на улицама Београда, у чијем ослобађању је учествовао у октобру 1944. године.
Наш разговор накратко прекидају његови пријатељи из дома:
- Велики господин је Василије, велики.
Иако слабије чује, говори војнички јасно. Враћање у прошлост га је уморило, али свестан је колико је значајно сведочанство човека његовог кова.
- Морам да се сетим свега. Морате знати. А није лако причати.
ПРОЧИТАЈТЕ И: Sutjeska simbol borbe za slobodu
НАЈВЕЋА ВОЈНА ОПЕРАЦИЈА
БОРБЕ у оквиру Битке на Сутјесци су трајале од 15. маја до 15. јуна 1943. До тада, то је била највећа војна операција на простору Југославије. Постала је симбол пожртвовања и храбрости, с обзиром на то кроз каква искушења су борци пролазили на изузетно тешком терену. Погинуло је њих више од седам хиљада.
Пета пролетерска црногорска бригада се борила против снага 7. СС дивизије "Принц Еуген". Бригада је, у саставу Треће ударне дивизије, 13. јуна прешла Сутјеску и покушала да пробије непријатељев обруч. У судару с јачим снагама, била је разбијена, када је и Сава Ковачевић погинуо. Уз велике губитке,Трећа дивизија се ипак пробила у долини Сутјеске и ускоро се прикључила осталим јединицама на Зеленгори.
ОСЛОБАЂАЊЕ БЕОГРАДА
ВЕСТ да бригада улази у састав Прве пролетерске дивизије одушевила је наше борце. У таквом расположењу смо стигли пред Београд. Брзо смо заузели Дедиње и двор, у којем нам је командант бригаде Саво Машковић издао заповест за напад. Већ 14. октобра 1944. пред поноћ смо се сјурили ка стадиону "Југославија"... Београд смо ослободили 20. октобра, а пушкомитраљезац Миладин Петровић, из Четвртог батаљона наше бригаде, имао је част да први истакне југословенску тробојку са петокраком на врх Палате "Албанија". Тада сам се растао од ратних другова... - део је Василијевог сећања објављеног у листу "Фронт", почетком осамдесетих година.
Vojnik Lalo
10.11.2017. 22:19
A onda su Draza i cetnici smislili ostar plan kako da poraze Nemacke trupe koje su davale zestok otpor.Medjutim to je vec bilo kasno, jer su nemci zbrisali u Nemacku.
@Vojnik Lalo - Ma, ne... Oterao ih je ovaj tvoj sa onim njegovim mitraljescem a rusa nije uopste ni bilo. Oni su dosli da se slikaju tek kada su partizani sve oslobodili.
@Vojnik Lalo - Partizani nisu mogli da uzjure nemce, ali to je bila sila koja je vezivala za sebe 51 diviziju sto nemaca, sto njihovih satelita. Toliko su vezivali za sebe snaga SAD i Velika Britanija zajedno. Tako da je to ipak bila sila,nedovoljna da pobedi nemce. ali sila koja je nemcima popila puno krvi.
@Vojnik Lalo - 2953 borca i 940 poginulih boraca Crvene armije. To govori ko je oslobodio Beograd a ko je pomagao...
Дај Боже да се Српски народ икад опорави од комунистичког терора си систематског уништавања које је трајало више од пола вијека. Владали су и Турци на овим просторима,Бугари,Нијемци,разни кровлоци, али нико није српскоме народу нанио толико штете као "срби" комунисти.
Коментари (86)