ЈЕДНА од најважнијих тековина Октобарске револуције јесте - доступност културе. Књижевност се тих година слила са животом и продрла у свакодневицу маса. Политичке и друштвене промене из 1917. године руском авангардном покрету дале су замах који ће изнедрити најбоља дела читаве плејаде уметника.

Уметничка моћ руског народа која је постала оквир, а често и путоказ, друштвеним променама. Ово се посебно односи на период од 1917. до 1924, који је врио од авангардног набоја. На томе је без сумње највише инсистирао "песник револуције" Владимир Мајаковски, који је одушевљен њеном енергијом, циљевима и брзином ширења песнички експлодирао и у ритмовима корачница објавио своје најбоље песме .

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ВЕК РЕВОЛУЦИЈЕ (1): Октобар који је променио свет

У ликовној уметности апстракција је већ рођена у Русији, а конструктивизам је у развоју. Сливање уметности са свакодневицом прокламовано је као циљ. Филм такође захвата конституисање нове уметности, које одлично дочаравају речи редитеља Виктор Шкловског да је "Оклопњача "Потемкин" рођени брат крстарице "Аурора".

Октобарска књижевност и уметност, како на основу темељних изучавања руске авангарде Александра Флакера, објашњава Света Лукић у својој књизи "Цело јато", резултат је ране и нагле зрелости углавном млађих стваралаца, који су се упоредо са револуцијом - током ње и у њој - формирали и дефинисали. Заједнички садржалац њиховог стваралаштва је сама револуција, црвени октобар. Мото за велики број уметника могле би тако да буду речи песника Николаја Тихонова:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ВЕК РЕВОЛУЦИЈЕ (2): Преврат тамног сјаја

"Мене је песником начинила Октобарска револуција, она ми је отворила очи да уђем у свет."

Аристократа Александар Блок, који је нови систем вредности прихватио одушевљен његовим елементарним, месијанским карактером, позива интелигенцију тих година да "слуша музику револуције", а Борис Пиљњак констатује да је "тадашњи писац знао да је његову судбину одредила револуција - и отуда сва његова својства".

Револуционарно доба, како пише Александар Флакер, дало је свету нове концепције на линији уметност - друштво. Једна од њих свакако је била ослобођење од капиталистичког тржишта, али и стега конвенција и правила приписиваних "дискретном шарму буржоазије".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ВЕК РЕВОЛУЦИЈЕ (3): Лењин остаје на Црвеном тргу

Бољшевици су брзо по доласку на власт открили моћ филма као медија који се, према прокламованим начелима сливања уметности и свакодневице, најлакше увлачи под кожу масама. Пропагандни потенцијал филмске уметности, зато, није могао остати непримећен. У овом миљеу најбоље се снашао филмски геније Сергеј Ејзенштајан, чија су остварења имала највише уметничке домете, али и јаку пропагандну поруку. Велики утицај на развој филма остварио је и Џига Вертов, творац документарних серијала тог времена, који је увидевши значај монтаже осмислио доктрину названу "кино око".


ЛЕЊИНОВА ОДБРАНА ДОСТОЈЕВСКОГ

БУЈНИ полет авангардне уметности после револуције, како је закључио Флакер, није везан стриктно за Лењиново име. Штавише, васпитан на традицији руског реализма и светске класике, писац низа чланака о Толстоју, љубитељ Бетовенове музике и опера Чајковског, вођа совјетске револуције, готово да није нимало разумео авангардне тенденције у руској уметности. Вођа руске револуције у много чему се није слагао са идејама руске и совјетске авангарде. Његово виђење културе било је базично, опредељено за масовно описмењавање, подизање знања народа отварањем школа, библиотека и књижара.