Чукундедину кућу отргао од времена (ФОТО)

ДА је Воја Миловановић из смедеревског села Михајловац каквом грешком у времену данас међу живима, а не блаженопочивши већ деценијама, сведочио би како је његова чатмара стаменија и лепша него у доба када је направљена. И могао би, усхићен љубављу и поштовањем потомака, на миру поново да умре, да се то може. А све захваљујући свом чукунунуку Михајлу Миловановићу, који је обновио кућу предака, како каже, њима у част, али и за своју душу.

Тек што је завршио основну школу, Михајло је, уместо да као већина замомчених пође за девојкама, одлучио да се занима обновом чукундедине куће. Да избрише ожиљке времена, поправи сваки предмет који се поправити да, опере, избели и уштирка вез својих нана, са фотографија скине патину и све намирише босиљком, рузмарином и дуњама.

Прочитајте још - Чатмара од 133 година најлепша српска кућа

- Као јединац, нисам имао са киме да се играм, па сам све време проводио у овој кући, са прабабом Миланком, мојом "најом". Стави ме на крило и прича ми сатима о свом деди солунцу, хероју са Кајмакчалана, па о двојици браће од којих је један био у четницима, други у партизанима, о поштеним сељацима, мученицима који су знали за само две ствари, обе на слово р - рад и рат. То ме је подстакло да отргнем од времена ову кућу - прича овај средњошколац покушавајући и сам да докучи како се нашао у подухвату сложенијем и за много старије од њега.

Чатмари, зиданој без ексера и клинова, на којој је дрвени скелет настао засецањем и преплитањем прућа, а затим обложен блатом и сламом, пре три године претило је урушавање. Михајло, који је тада напунио тек петнаесту, попут предака трудбеника, није се уплашио посла.

- Кућа је била у ужасном стању. Гомиле шута, корова, смећа. Сам сам избацио десет тракторских приколица. Најпре је требало уредити двориште, угодити стазе старе стотинак година. После кречење, лакирање, бетонирање. Четвртог летњег распуста нисам стао.

Сваки предмет у кући припадао је његовој породици, Фото: Н. Живановић

Прича да је кућа сазидана 1948. на темељима старе из 19. века, и да ју је саградио његов чукундеда Воја Миловановић, за младенце, прабабу Миланку и прадеду Бору.

Прочитајте још - Сведок мудрости наших предака

- Чукундеда је био познати и признати сељак, нешколован, али обдарен сељачком интелигенцијом. Имао је он пара да направи бољу кућу, али је хтео баш чатмару, јер је знао да се у њој живи здравије, да она "дише".

Сваки слободан сат, дан, и сваки динар уштеђен од џепарца Михајло је оставио овде, на темељима предака. Многи га нису разумели, неки ни подржали, али њему то није било важно.

Док нас води у обилазак куће-музеја, у коју улази као у светилиште, хвали се како је сваки предмет из његове породице јер је желео да сачува дух својих предака.

- Свака ствар чува причу предака - стари шумадијски ћилим моје бабе Миланке, прадедин бајонет из рата, креденац моје наврбабе који је она донела у мираз када се удавала пре 100 година... - набраја Михајло.

Михајло говори како га боли то што Срби, посебно млади, не поштују довољно своју историју, веру. Да је, вели, по његовом, увео би у школе предмет "национална историја" и нико не би смео да има оцену мању од тројке.

- Вршњацима који, нажалост, не знају даље од деде, поручио бих да поштују претке и да понајвише воле своју домовину. Да буду увек свесни ко је за њу погинуо, и да је не можемо арчити како нам је воља - поручује Михајло.

ГОСТИ

МИХАЈЛО позива људе да дођу и виде како је сачувао чатмару. Каже, има још посла на дедовини.

- Три године сам радио, али кућа је велика ала, увек изискује још. Волео бих да уредим штале, торове, амбаре... Једном, када будем имао свој динар.

ЖИВОТ НА СЕЛУ, АЛИ НЕ ОД СЕЛА

Михајло похађа четврти разред средње школе, туристички смер. Жели да упише Правни факултет, мада воли и новинарство. Не бежи од политике, одговара на нашу опаску да је вешт говорник.

- Највише бих волео да се бавим истраживањем историје српског народа, али не знам може ли се од тога живети. Волео бих да живим од земље, али од мало земље се не може живети. Свакако, живећу на селу, али не од села.