ПРВЕ асоцијације на живот Срба у Османском царству су исламизација становништва, зулуми и устанци. Улазак наших истраживача у турске архиве помало је начео неке предрасуде, па и ону да је српски народ 500 година живео тешко под турском влашћу. Тек рашчитана документа сведоче да је Београд био транзитни центар, а да је велики број Срба служио у османској војсци. Османска држава била је толерантна према свим грађанима.

То потврђује и ферман султана Сулејмана, законодавца из 1560, којим спречава злоупотребе при сакупљању пореза у Смедеревском санџаку. У ферману се наводи да се сваки починилац има казнити, чак и ако је то санџак-бег! Ипак, у националној свести, казују историчари, остало је сећање на посрнулу и ослабљену османску државу из 18. и 19. века. Најновија документа, међутим, потврђују да је у 15, 16. и делу 17. века она била снажно устројена, а владар заштитник свих њених становника, без обзира на верску или националну припадност!

- Та документа су скоро једини непосредни извори за познавање унутрашњих прилика под којима су живели Срби и други балкански народи у доба османске власти на Балкану - каже оријенталиста и архивиста Ениса Аломеровић, која ради на обради докумената у Архиву Србије. - Разноврстан корпус докумената из османског периода резултат је великог административног и војног апарата турске империје, који је био добро организован.

Кao што је већ познато, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије и Угор Унал, генерални директор Дирекције државних архива Турске, крајем 2015. потписали су протокол о сарадњи. У истанбулском архиву, међу десетинама милиона докумената, налази се и више стотина хиљада страница значајних за историју српског народа. После потписивања отпочело је истраживање у Османском архиву у Истанбулу, на тему "Срби у документима турских архива у периоду од 1450. до 1700", а као резултат 14.893 копије страница докумената у дигиталној форми пронашле су своје место и код нас.

- Преузете копије докумената османске државне администрације, путем којих се одвијала службена кореспонденција на свим нивоима државне управе, у највећем делу се састоје од дефтера, затим докумената који су издавани на највишем државном нивоу - фермана, разних хукмова и берата - говори Ениса Аломеровић. - Из такозваних Јоклама дефтера из 15, 16. и 17. века може се закључити да су у османској војсци важно место имали хришћански војници.

Један од докумената , Бајракли џамија у старом Београду

Из богатих извора може се видети да су Срби били закупци државних прихода од солана, скела, пиринчаних поља и рудника. На наведене податке указује дефтер главне канцеларије за закуп скела и солана у Нишу из 1694. године.

- Војна снага Османског царства није била садржана само у копненој војсци, већ и у морнарици - објашњава Аломеровићева. - Поред морнарице постојала је и речна флотила на великим рекама, нарочито на Дунаву. У дунавској флотили служили су хришћански мартолоси као посебан војни ред који је од 15. до 18. века био обавезан да иде у војску. У замену за службу, имали су нешто повољнији статус од осталог становништва.

Разни су извештаји из којих се види да су дунавску флотилу, почетком 17. века, чинили различити бродови - шајка, фрегата, калите бродови, као и разни отворени бродови који су се, према неким документима чували у Београдској тврђави. Међу документима је и телхис (саопштење) великог везира о одређивању такса чуварима бродова у београдском зимском скровишту.

- Из грађе се види да се од старешина узимала такса за бродски превоз и да је Београд био стратешки центар из којег се роба даље разносила по многим крајевима Европе - каже Ениса Аломеровић.

Ениса Аломеровић,Фото П. Митић

Постојање моста у Београду, којим се вршио извоз робе, потврђује документ из 1526. о поправци у којој је учествовао Заим Али Ћелебија. Међу посадом београдске тврђаве постојали су коњаници који су као мустахфази (чувари тврђаве) уживали тимарске приходе уместо плата и о томе сведоче бројни документи.

- Сачувана документа говоре и о функционисању османског система - каже Аломеровићева. - Пронашла сам документа која говоре о праву жена, из којих се види да је османска држава штитила удовице, без обзира на веру и националност. Обрачун прихода од руде бакра у близини Пећи може се видети у документу из 1569, који је написао београдски кадија. Занимљиви су и документи из 1691. о обнови капије на Смедеревској тврђави.


СРПСКИ У ТУРСКОМ

- ВЕКОВИ под османском влашћу на Балкану данас су свакако део заједничке историје - наглашава Ениса Аломеровић. - Занимљиво је да Срби кувану кафу зову турска, што је погрешно. Познато је да Турци много више пију чај, него кафу. Као што постоје турцизми у српском језику, тако исто постоје српске речи које су ушле у званични турски односно османски језик. Оне се могу видети у званичним актима, катастарским пописима становништва - дефтерима. То су речи старац, сиромах, војник, јунак...