Моравчани очерупали амерички бомбардер

У љишком и качерском крају и данас се препричава како је у Моравцима неколико стотина сељака за само неколико сати буквално очерупало велики амерички бомбардер, који се у јулу 1944. године, за време Другог светског рата, принудно спустио на велику њиву. Покупили су све што су нашли - падобране, радио-станицу, разне уређаје, каблове, седишта, а напослетку, кад више ништа није остало, моћну савезничку летелицу исекли су - секирама!

Приликом бомбардовања нафтних постројења у Румунији авиону је био погођен резервоар, па га је посада, по налогу команде у Италији, приземљила у околини Љига, где су били четници, а што даље од Лајковца, у ком су били стационирани Немци. Десеточлану посаду америчке авијације, четници су пребацили у Прањане. Пар дана касније посада је већ била у савезничкој ваздухопловној бази у Италији.

- Оскудно одевени четници мењали су одећу са авијатичарима - присећа се Драгиша Божић, из Мораваца код Љига, тада деветогодишњак. - Американци су, због тога, пут Прањана отишли слабо и шаролико обучени, док су се четници шепурили у пилотским јакнама.

А код авиона тискало се на стотине сељака, а малобројни четници нису могли да спрече улазак у бомбардер. Најсмелији Моравчани улазили су кроз отвор на репу и куполу на крову, јер су бочна врата била блокирана...

- Избацивали су из авиона падобране, обућу, одећу, торбе, слушалице, тапацирунге, покидане каблове, практично све што је могло да се скине, одлепи и очерупа - каже Драгиша. - Цела та гунгула била је, накратко, прекинута, кад је извесни Реља Недић нешто чачкао око командне табле, па је почело да шишти, а неко је панично повикао: "Беж'те људи, сад ће да полети!"

Зачас се, вели Божић, цела гужва распршила по кукурузима, многи су побегли и неколико стотина метара даље, на обалу реке Љиг, рачунајући да их, при полетању, авион неће на том месту докачити... Кад су се прибрали, черупање бомбардера је још жешће настављено.

- Данима су сељани привођени у четничку команду, да предају ствари које су из авиона однели - сећа се Драгиша. - Иако су претили батинама, четници се нису нарочито овајдили, сељаци су им предали само три падобрана. Од осталих седам, Моравчани су касније годинама шили свилене кошуље, а жене блузе. Падобран је био сачињен од 28 троуглова, а од сваког је могла да се сашије по кошуља, или блуза. Од конопаца с падобрана распредали су свилен конац, а од памучних појасева прављени су улари за волове.

Сведок: Драгиша Божић у то време имао десет година / Фото Б. Пузовић

- Вод Немаца три недеље је чувао бомбардер - каже Драгиша. - Нама деци понеки немачки стражар дозвољавао је да улазимо у авион, трчимо по крилима, била је то за нас невиђена атракција. Једног дана, Немци су отишли, пошто су са авиона скинули митраљезе и моторе. Тог поподнева, док сам чувао говеда, из потеса где је био авион чула се јака бука и звека. Увече, потерам краве кући са испаше и сретнем Миодрага Данојлића из Ивановаца, како на воловским колима тера пуне канте алуминијумских изувртаних плехова. Упитам шта су радили, а чика Миодраг, онако шеретски, победоносно рече: "Исекли смо данас авион!" Стеже ми се грло од туге, па велим: "Како исекли авион?!" А он ће: "Секиром. Знаш ваљда како се сече авион!" Мени се плакало, а он ми је одговорио као да је авион репа, или бундева, па их сваки дан сече по неколико.

МИЛОВАО РЕДЕНИКЕ

- Сретен Данојлић из Ивановаца дивио се тешким митраљезима на авиону, миловао реденике, а кад се у зло доба, док је черупање бомбардера трајало, на оближњој прузи појавио немачки оклопни воз из Лајковца, није могао да одоли, па је притиснуо обарач и одјекнуо је кратак рафал - каже Драгиша. - Швабе су одмах узвратиле, испаливши хитац из малог топа повише окупљених. Кад је граната фијукнула и грунула у оближњем шумарку, сељаци и четници су се разбежали куд који. Иначе, њиве на коју је слетео авион више нема, јер посред ње пролази Коридор 11, ауто-пут Београд - јужни Јадран, чија је градња у току.

Њиве на коју је слетео авион више нема, јер је кроз њу прошао коридор / фото В. Ивановић

ОД ПАДОБРАНА КОШУЉА

Упорни четници често су претресали куће и амбаре, тражећи опрему из авиона, па је, вели Драгиша, довитљиви Лазар Божић падобран саденуо у сено. Међутим, у зиму је са Сремског фронта, где су га мобилисали партизани, писао жени Добринки "да му пази на ону ствар". Није му се дало, јер је његов брат Радојко у стогу сена нашао "ону ствар", па је од падобрана себи сашио кошуљу, а осталих 27 троуглова продао за добре паре.