Ђуровача крије историјско благо

СТРУЧЊАЦИ Рударско-геолошког факултета у Београду, Народног музеја у Крушевцу и Музејске збирке трстеничког Народног универзитета открили су три неолитске куће на локалитету Шљивик и снимили темеље средњовековне цркве на Ђуровачи, код села Богдање, сазнају "Новости".

Димензије и природа најновијих налаза биће познати до октобра, када се оконча пројекат "Геофизичка истраживања трстеничког краја - археолошки локалитети Шљивик и Ђуровача", који финансијски подржава Министарство културе.

Инжењери геофизике специјалним уређајима од краја маја "снимају" простор од три хектара испод земље у Страгарима, односно два у атару Богдања. Ђуровача ће бити посебан изазов, јер постоје предања да се на овом простору, 30 километара западно од Крушевца, налазе остаци двора Југ-Богдана.

Легенда каже да је кнегиња Милица - ћерка Вратка Немањића (Југ-Богдана), чукунунука Стефана Немање - упознала кнеза Лазара Хребељановића у трстеничком крају, где се после косовског пораза 1389. и краћег столовања замонашила и упокојила у оближњем манастиру Љубостиња.

- Никада Ђуровача није археолошки истраживана, постоје само подаци са археолошких рекогносцирања, трагови згаришта и спалишта, што може да упућује на ранија постојања огњишта и објеката, а познате су нам и приче о проналаску гробова приликом разних земљаних радова - наводи, за "Новости", координатор пројекта Марин Бугар, археолог крушевачког музеја, додајући да је реч о врло живом локалитету, где се и данас прославља Свети Ђорђе.

Ова тајновита средњовековна црква спомиње се у тексту чувеног сликара Владислава Тителбаха, који у "Српским илустрованим новинама" из 1882, поред текста, објављује и цртеж са остацима цркве на Ђуровачи. Коришћење притесаног камена и опеке у комбинацији са кречним малтером за градњу цркве упућује на средњовековну архитектуру.

- За Шљивик, који је 25 километара удаљен од Крушевца, имали смо сазнања која су се односила на преисторијско насеље из периода винчанске културе (од 6. до 5. миленијума п. н. е.) - наводи Бугар. - До сада је откривено десетак неолитских објеката и јама, а прошле године смо спровели археолошка ископавања на делу надземне куће грађене од прућа и блата. Осим што је констатовано да је кућа настрадала у пожару, нашли смо и уломке здела, лонаца, риболовачких тегова, коштане налазе и остатке другог оновременог кућног инвентара. Прелиминарни резултати актуелних снимања довели су до открића три нова стамбена објекта.

СТРУЧЊАЦИ

Рад на овом пројекту трајаће 15 теренских и 13 кабинетских дана. Осим Марина Бугара, у истраживању Шљивика и Ђуроваче учествују крушевачки археолог Гордана Чађеновић и историчар музејске збирке у Трстенику Јелена Вукчевић. Тим геофизичара и студената предводи познати научник доц. др Дејан Вучковић са Рударско-геолошког факултета у Београду.

ФИГУРИНУ НАШАО УЧИТЕЉ

За преисторијско насеље Шљивик први пут се чуло 1971.године, када је учитељ Милан Радић са децом шетао туда и нашао фигурину из тог периода. Археолози Емилија Томић и Обренија Вукадин су, седамдесетих година, утврдиле постојање неолитског насеља, да би археолог Светозар Станковић са групом колега из Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду од 1986. до 1988. године наставио са откривањем живота преисторијског човека. Локалитету код Страгара стручњци су се вратили прошле године, после скоро три деценија паузе.