НАЈСТАРИЈЕ истраживано палеолитско налазиште на Балкану, Преконошка пећина крај Сврљига тренутно је неупотребљива за науку и за туризам. Парадоксално, реч је о најстаријем спелеолошком туристичком објекту у Србији, који је још 1888. године по наредби краља Милана Обреновића уређен за посете.

Данас је метална капија пећине разваљена, а улазне ходнике и дворане пећине, заштићеног споменика природе, безобзирно су прекопали и ватром оштетили трагачи за благом. Вандали су изломили и раскошне масивне пећинске украсе које је природа стварала стотинама хиљада година.

Више се не види лепота улаза Преконошке пећине, коју је 1866. године описао Милан Ђ. Милићевић:

- Улазак је у пештеру низак, да се једва може насатице ући. Кад се та тескоба прође удари се на прву шупљину. Сад се иде даље и сводови се почињу дизати, ширити и блистати као да су посути драгим камењем. Овај део пештере може се сматрати као огромна гробница, јер се ту находе небројени остаци свакојаких препотопних животиња. У праву велику пештеру ваља се спуштати на конопцу. Ту се виде ствари дотад невиђене: не зна човек да ли је у каквој цркви с олтаром, амвоном и полијелејима, или је међу белим мраморним стубовима.

МИЛИЋЕВИЋ је у пећину дошао после извештаја др Стевана Мачаја, лекара округа књажевачког и страсног истраживача који је 1866. ушао у Преконошку пећину, детаљно је описао и нагласио да се у њој налазе кости "препотопних животиња". Мачај је, пак, ишао трагом рударског инжењера Феликса Хофмана који је први 1882. у пећинским дворанама открио фосиле и уломке керамике. Ови, нажалост заборављени, пионири науке у Србији привукли су 1867. природњаке Јована Жујовића и Јосифа Панчића у срце крашког брда изнад села Преконоге. За њима је у подземље ушао и велики путописац Феликс Каниц.

Овде су не тако давно на екскурзије довођени наши школарци,фото Б.Субашић

Прво право археолошко истраживање извели су др Јован Цвијић и др Ђока Јовановић, а поред костију пећинских медведа открили су ножић од кремена, који су користили људи старијег каменог доба. То је био први палеолитски налаз на Балкану и сензационална научна вест. Новац за истраживања обезбедио је просвећени краљ Милан Обреновић.

- ЊЕГОВО величанство наредило је, те је поправљена и ограђена путања, отвор је пећински проширен, направљена су врата за пећину. Уређено је све тако да у њу не може свако улазити и по вољи претурати и копати. Кључ од врата чува један одборник општински. Све то сада личи на лепо уређене крањске пећине и туриста који овде дође осећа се да је у земљи која већ почиње добијати више укуса за природне лепоте - забележио је 1888. велики научник Јован Цвијић. Он је и у чувени научни часопис "Гласник српског географског друштва" увео рубрику "туристика".

Ходници и дворане безобзирно су прекопани,фото Б.Субашић

Преконошка пећина је 1949. стављена под заштиту државе као споменик природе. Постављен је агрегат и расвета, па су школске екскурзије и туристи могли да уживају у лепотама светлуцавих дворана. Судећи по датумима које су оставили бахати писци бројних графита, надзор над пећином је престао почетком седамдесетих. Примитивни посетиоци су почели да ломе пећински накит за успомену, или из чисте обести, а затим су почела и дивља ископавања. Агрегати и расвета су украдени.

ПРВА следећа археолошка истраживања Преконошке пећине уследила су 1984. и 1985, готово век после Цвијићевих. У тлу поремећеном дивљим ископавањима није пронађено много.

- Највећу штету овом драгуљу природе нанели су такозвани "златари", трагачи за благом. Срећом, право благо Преконошке пећине, њени раскошни украси, сачувано у удаљенијим деловима и она ће поново бити туристичка атракција - каже Марко Младеновић, директор Центра за туризам, културу и спорт у Сврљигу.

Данас је метална капија пећине разваљена,фото Б.Субашић


НЕИСПУЊЕНА КРАЉЕВА ЖЕЉА

ПРЕКОНОШКО предање наводи да је и краљ Александар Карађорђевић био фасциниран Преконошком пећином, па је 1934. наредио да се до њеног улаза избетонирају степенице, које су данас изгрижене ерозијом. По тој причи, намеравао је да свечано отвори пећину за туристе после посете Француској, али му се жеља није испунила јер је убијен у Марсељу.

фото Б.Субашић

ЧОВЕЧЈА РИБИЦА ОДНЕТА У ПОСТОЈНУ?

ПРЕКОНОЖАНИ који су шездесетих година прошлог века улазили у пећинске канале испуњене водом тврде да је у њима живело створење налик човечјој рибици из Постојинске јаме. Локални теоретичари завере тврде чак да су словеначки спелеолози човечју рибицу из њихове пећине однели у Постојну.