ВАСА Пелагић умро је данас у 62. години свога мученичког живота у болници овдашњег казненог завода. Покојник је целог свог века радио и борио се за права, корист и напредак радног народа. Сараниће се сутра у 8 часова пре подне.

Овако гласи текст умрлице коју су 25. јануара 1899. године објавили поштоваоци и пријатељи Васе Пелагића, чувеног народног учитеља и борца за радничка права, који је преминуо у затвору у Пожаревцу, као политички осуђеник.

Пелагићева умрлица део је изложбене поставке "Казнено-поправни заводи у Србији - Пример Пожаревачког казненог завода 1853-1918", отворене у Градској галерији савремене уметности у Пожаревцу. Као осуђеник пожаревачког затвора, данашње "Забеле", Пелагић је био станар злогласне "собе 11", у којој су робијали и чувени комедиограф Бранислав Нушић, песник Ђура Јакшић, политичар Никола Пашић и социјалиста Светозар Марковић.

Било је и жена осуђених због политике, међу којима су и Јелена Илка Марковић, Ленка Книћанин и Лујза Витковић. - Управо је пожаревачки казамат стекао епитет првог српског универзитета, због значајног броја угледних људи, који су сматрани опасним по актуелну владајућу елиту - рекла је Јасмина Живковић из Историјског архива Пожаревац, који је приредио изложбу након вишемесечних опсежних истраживања, у сарадњи са Криминалистичко-полицијском академијом у Београду.

Посетиоци на изложби

На изложбеним паноима представљени су улаз и панорама затвора, затворски правилници, радна задужења осуђеника, њихове жалбе на пресуде, писма чланова породица, као и списак осуђеника којима су смртне казне замењене за робију. Ту је и слика Александре Крстић из Београда, старе 23 године, осуђене због убиства петогодишњег усвојеног детета. Приказан је и јеловник у којем су наведене прописане количине меса, пасуља, кромпира, хлеба, лука и соли, као и један рачун од 12 динара за поправку зуба 13 осуђеника.

- Посебно нас је занимао положај затвореница, које су осуђиване због крађе, убистава, кривоклетства, али и за врачање, паљење, насилну изнуду или поновну удају поред неразведеног брака - рекла је Јасмина Живковић.

Директорка Историјског архива Пожаревац и иницијатор овог пројекта, др Јасмина Николић, истакла је да се изложба и истоимена монографија приређују поводом 150 година рада Казнено-поправног завода "Забела".

Панорама пожаревачког затвора

АУТОРИ

ИЗЛОЖБУ су приредили др Драгана Милорадовић и Јасмина Живковић из Историјског архива Пожаревац и др Радован Радовановић, др Радомир Зекавица, доцент др Ивана Крстић и Невенка Кнежевић Лукић са Криминалистичко-полицијске академије у Београду.

ЛОШ ТРЕТМАН

ПОЖАРЕВАЧКИ затвор посетио је и аустроугарски путописац Феликс Каниц. Он је касније навео како је био пријатно изненађен добром храном и боравком осуђеника на чистом ваздуху, али и непријатно изненађен лошим третманом политичких осуђеника.

ПРИНУДНИ РАД

ИЗ затворских списа види се да су осуђеници радили и ван затворског круга. Они су, између осталог, били ангажовани на рушењу касарне у Драговцу 1885. године, а пет година касније и на изградњи моста у Љубичеву 1890. године.