НА минус 20, или плус 40, 365 дана у години, са жутим кишобраном испред споменика Кнезу Михаилу на Тргу републике, сваког дана стоје Жељко, Кристина, Мирјана, Невена, Стефан, Теодора или Јована и чекају туристе којима бесплатно показују престоницу! За бакшиш, или напојницу, која је некад и минимална, труде се да Београд и Србију представе као праве патриоте, у складу са својом професијом, а опет прилагоде приче људима различитих националности.

Жути кишобран као знак распознавања, ранац у који стаје флаша медоваче за добродошлицу, покоји бесплатни сувенир и разгледнице за туристе - реквизити су које Жељко Петровић (29), водич бесплатних тура за туристе, увек носи са собом. За пет година, колико странцима показује престоницу у најбољем светлу, чуло га је 27.000 странаца на више од 1.700 тура које је водио. Пројекат "Free Walking Tours" у Београду постоји већ осам година, а седам младих водича причају приче без тешких и досадних детаља, сликовито, насмејано и "пријатељски".

- Туре полазе свакога дана у 11 сати и никада не знамо колико ће људи доћи да их спроведемо. Некада је то и стотинак, а некад само двоје - прича Жељко Петровић. - У Београд најчешће долазе они који путују светом, а то су људи који имају добро здравље, добар живот и новац, а када неко све то има и задовољан је, озбиљан је посао додатно му улепшати дан и испунити време.

Само добрим радом и залагањем успели су да трају толико дуго и да на турама некада имају и по 100 различитих нација. Своје историјске приче тада доводе у везу са Турцима, Јеврејима или Американцима, у складу са бројношћу и интересовањем странаца.


- Поведе се прича о боемима, скадарлијској калдрми и Ђури Јакшићу, па као изненађење наши гости добију по чашицу медоваче - прича Жељко. - Тада крене опште одушевљење, па их посаветујемо како да наведу музичаре да им дуже свирају. Лоптица од новчаница за трубу, нешто већа папирна валута на знојаво чело, или смештање у мех од хармонике.

НА МИНУСУ У КАФАНИ На дебелом минусу са најхрабријим туристима најчешће се направи пауза, да се прсти загреју. Ту се распреду различите приче, па време од два сата и 45 минута, колико обилазак траје, неретко се продужи на много дуже. Резултат оваквих дружења су и склопљена пријатељства широм света.

На крају сваке шетње млади, лиценцирани водичи пред госте ставе торбу, како би спустили који новчић за напојницу. Некада је добитак врло скроман, а некада веома добар. Напојница зависи и од домаћег стандарда, па странци нису превише великодушни, знајући да се у Србији веома тешко живи.

- Не знам ко даје мање, а ко више, јер у тренутку када остављају бакшиш не гледам колико новца издвајају. Највећа ми је срећа када прочитам позитивне коментаре о себи, или ми на турама кажу како су ме препоручили њихови пријатељи - искрен је Жељко.

Највише је Немаца, Турака, Аустралијанаца, Британаца, Шпанаца, Американаца и Канађана, а све више Израелаца и Пољака. Да је наша земља још чиста егзотика за странце потврђује и чињеница да бесплатне поклоне прихватају са чуђењем и изненађењем. Једном у седам тура нађе се и покоји Србин са својим иностраним пријатељем, или гастарбајтер жељан неиспричаних прича о својој земљи.

ТЕМАТСКЕ ШЕТЊЕ

Добро уигран тим водича, у сарадњи са туристичком агенцијом, осмислио је низ тематских, бесплатних тура као што су: "Центар града", "Београд 20. века", "Земун тура"... Изузетно популарне су, кажу водичи, и "Комунистичка тура", где је центар дешавања Музеј историје Југославије и приче о Титу, затим "Подземни Београд" и "Кафанска тура", која креће уторком, петком и суботом. Оне се наплаћују по 10 евра, а у то су укључене улазнице, градски превоз и покоје пиће.