ОДАВНО се, као овог 14. фебруара, није уз толико вере испраћала година, коју вредни виноградари мере "од Светог Трифуна до Светог Трифуна". Последњу ће зиму, причају за "Новости", срећно испратити с надом да се таква скоро поновити неће. Мраз је посејао страх на 2.500 хектара александровачког виногорја.

- Народ се уплашио да ли је гиџа преживела, па се мало окаснило са орезивањем - сведочи за "Новости" познати жупски винар Раде Ћосић из Виткова. - И сам сам био обазрив, али на срећу, видео сам да нема измрзотина и да ће све, Богу хвала, бити добро. Лоша је била зима, а опет, сви се бољем надамо.

У Ћосићевим виноградима, које је још прадеда Јован обрађивао, где "теку" врхунска тамјаника и чувена ружа мускант, давно пристигла из Тоскане, врви од гостију и чукунунучади која настављају традицију. Главни колачар Жупе, Коста Ботуњац у Доњем Злегињу производи вино ноар, ризлинг и сада већ славну јагоду. Верује да ће зиму победити сунце.

- Надамо се лепом и плодном периоду, јер је прошла била захтевна - прича за "Новости" Коста Ботуњац. - Орезали смо пар чокота лозе, како налажу вера и дан, прелили чашом црног вина и за нас тек сада почиње година.

Испред Музеја винарства и виноградарства, на огледним виноградима Средње школе "Свети Трифун", која школује ђаке још од 1926. године, окупило се на стотине Жупљана и гостију да се помоле заштитнику воћара и виноградара. Припадници витешког реда "Монах Доротеј" прославили су славу у оближњем Тршцу, а већ 15 година се окупљају на Светог Трифуна, организовано, у препознатљивим одорама. Поручују да вино није опијат, већ религија.

- Интересантно је да само неколико породица узима Светог Трифуна као крсну славу, отуда је она слава свих нас у Александровцу - предочава за "Новости" виши кустос, историчар Иван Брборић. - Српска штампа спомиње окупљања на Трифундан с краја 19. века, али је извесно да то нису били почеци те славе код нас.

У Туристичкој организацији Александровац нису сигурни колико је света "навратило" у неки од домова 23.000 мештана вароши где се живи за вино и од вина. Директор Владимир Рашковић нам каже да свака породична винарија угошћава пријатеље.

- Вековима су људи везани за своје винограде - подвлачи Југослав Стајковац, председник Општине Александровац.

ЂАЦИ ПРВИ КОД ЧОКОТА

У виноградима Неготинске Крајине, у Рајцу, Рогљеву, Смедовцу, Речкој и другим селима познатим по својим винима, и поред снега, радови у виноградарству, по традицији, почели су на Трифундан. Свог заштитника прославили су ученици и професори Пољопривредне школе са домом ученика "Рајко Боснић". Чокоте су на економији школе прво орезали ученици, будући пољопривредни техничари уз православни обред који су служили монаси манастира Буково. У школи намеравају да подигну још хектар црне тамјанике, аутохтоне сорте по којој је позната Неготинска Крајина. С. М. Ј.

И заиста, трагови пољопривреде у Жупи стари су 7.000 година, а вино се у Жупи пије више од 3.000 година. Још 1196.године у Студеничкој повељи, помиње се да је Стефан Немања манастиру даровао жупска села. Кнез Лазар имао је подруме у пољани Крушевица. Жупљани гаје разне сорте, прокупац, бојадисер, смедеревка, совињон, семијон, жупљанка, неопланта, шардоне, ризлинг. Да ли ће молитва на Светог Трифуна утоплити лозицу, која се скоро два месеца "крила" у снегу, видеће се на јесен. Јуче је после дужег времена сунце сијало у Жупи...

И ПРОКУПАЧКИ виноградари обележили су јуче Светог Трифуна резидбом првих чокота грожђа у насељу Соколица, поред чланова Удружења виноградара "Топлица".

- Топлица је увек била позната по производњи квалитетног грожђа и вина, а аутохтона сорта прокупац позната је и ван граница наше земље - каже Мирољуб Пауновић, заменик председника општине Прокупље. - Добро је да се у последње време млади све више опредељују за подизање нових засада и у производњи и преради грожђа примењују нове технологије.

Овогодишњи домаћин славе Јелена Симоновић подсетила је да је њен отац, пуковник Мирослав Симоновић формирао прокупачко удружење виноградара пре 35 година.

- Бити домаћин виноградарске славе је част и велика привилегија. Бављењем виноградарством негујем и настављам традицију својих родитеља - казала је Јелена Симоновић.

ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ШКОЛИ ПРИМЕЊУЈУ У ВИНОГРАДИМА

РЕЗИДБОМ винове лозе јуче је уСредњој пољопривредно- прехрамбеној школи "Стеван Петровић Бриле"у Руми на симболичан начин обележен Свети Трифун, заштитник виноградара, и уједно озваничен почетак нове виноградарске сезоне. Из винограда који има око 450 чокота винове лозе, ђаци и професори очекују добар род.

- После теоријске, наши ђаци сада пролазе кроз практичну обуку. Имамо разне сорте грожђа тако да ученици могу да науче и примењују различите начине резидбе, од кратке до мешовите. Уз ученике треће године, који орезују винову лозу, ту су и ученици прве и друге године који се уводе у тајне виноградарства, са циљем да стечена знања после пренесу у своје винограде - каже Александар Мишковић, наставник стручних предмета у румској Пољопривредној школи.

С. К.


И У "РУБИНУ" ЗАЛИЛИ ЛОЗУ

СВЕТОГ Трифуна прославили су традиционално и у компанији "Рубин" који имају највећу површину под виноградима у роду у Србији. На орезивању чак 1.200 хектара од Ћуприје до Прећева било је ангажовано чак 300 радника. На свих 19 локација се орезала лоза и вином залили чокоти.

- Имамо у потпуности заокружен процес производње вина, од сопствених винограда, преко пинтерске радионице, где се израђује бурад, до производње вина врхунског квалитета - каже др Данијела Јовановић, генерални директор компаније, која извози у више од 20 земаља од Америке до Аустралије.


НАГРАДЕ

СВЕТИ Трифун је и Дан општине Александровац, а на свечансти у Дому културе подељене су награде, похвале и плакете заслужнима. Добитници највиших признања су вицешампионка ОИ у теквонду Тијана Бодановић, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, др Анђелка Кнежевић Безјак, новинар РТС-а Бранко Станковић, Немања Јефтовић (добитник Светосавске награде) и истакнути функционер Милан Шљивић (постхумно).