Војвођанске приче: Морнари из рудника

ОНИ су морнари, а раде у руднику. Не спуштају се на седми ниво јаме, а ваде угаљ са тридесет метара дубине. Нису гар-црни када заврше смену, осим уколико не поцрне ако упече летња звезда. Да се освеже могу скоком у воду, која је уједно њихов коп. Они за хлеб од седам кора зарађују у Дубовачкој ади, на потезу ковинског басена у Дунаву, у једином руднику за подводну експлоатацију угља на свету.

Егзотични рударски подухват, тако се може назвати посао започет 1991. године у Јужном Банату, код насеља Гај и Мало Баваниште у општини Ковин.

Када су се пре 25 година инжењери опробали у пионирском освајању технологије подводне експлоатације угља, о чему није постојала чак ни литература, нико се није надао да ће се експеримент претворити у подухват века, не само на нашим просторима.

Захваљујући немачкој фирми “Оренштајн и Копел”, која је прва у свету направила “багер” за подводно вађење угља, историја је могла да почне, као и експлоатација лигнита са дна Дунава, која и данас представља светску атракцију.

Брод-багер који је тада направљен до данас нема реплику.

- Немци су хтели да докажу да то што су конструисали у теорији, може и да ради - прича технички директор Рудника Ковин, Иван Филипов. - На почетку све је било мистерија. Дилеме су биле велике. Положај лежишта је био специфичан, и класичне методе нису долазиле у обзир. Земљиште је мочварно, а камиони и багери били су у води. Било је питање и како ће се угаљ понашати, јер има 20 одсто већу густину од воде, те је постојала опасност да ће се, када се под водом изреже, разбежати по језеру. Када је све успело, био је то феноменалан осећај.

* Посада у командној кућици која управља бродом и копачем угља

Електроника и опрема багера су холандске производње, конструисан је у Новом Саду, а све је урађено по наруџбеници Владе АП Војводине. Коштао је невероватних 43 милиона тадашњих немачких марака.

- Багер је пројектован да храни термоелектрану, али се од тога одустало. Првобитно је планирано да из реке вади по 600 тона лигнита на сат чак пет багера, али се на крају остало само на једном - каже директор.

Планове инжењера “удавиле” су санкције.

* Екран на коме се прати ископ угља

Немачки стручњаци су буквално преко ноћи напустили земљу, а домаћи пионири подводног рударства морали су сами да докажу теорију о експлоатацији угља испод воде. Требало им је четири године да овладају технологијом јединственом у свету, како би доказали исплативост пројекта.

"Беба багер" откопала 3,6 милиона тона

О КАКВОЈ прескупој “играчки” је реч, сведоче цифре. Инсталисана снага пловног багера је 12 мегавата. Само старт багера кошта 1,2 милиона динара, а дневно се изгори струје колико отприлике потроши цео Ковин. Багер троши десет милиона динара струје месечно.

Багер је, заправо, брод са катарком дугом 58 метара која носи резервни точак, којим се са дубине до 45 метара испод воде откопава слој по слој угља. Експлоатација угља настаје након што се откопа слој откривке.

* “Чељуст” којом се вади лигнит са дна језера

- Багер откопава угаљ из језера ротором и усисава пумпама, те га транспортује хидрауличким путем кроз челични цевовод дуг два километра до класирнице, на којој се угаљ одваја од воде, као чврста супстанца, а онда се раздваја у разне гранулате - рапортира главни човек за производњу на копу Горан Будимлић.

За четврт века даноноћног рада, багер је и даље у добром стању. Модернизован је јер је електроника застарела, али је квалитет челика одличан и није кородирао. У шали, неки кажу, то је Немац направио.

Ова “беба машина” подводног рударства, од 1994. до данас је откопала 3,6 милиона тона угља и 12 милиона кубика песка и шљунка.

- Годишња производња је око 230.000 тона угља. Залиха има за још шест година експлоатације, односно 1,2 милиона тона, али се раде геолошка истраживања како би се прошириле резерве за још пет година - прича Горан Будимлић, руководилац РЈ за експлоатацију рудника Ковин.

Ничег се не боје, осим ветра

У РУДНИКУ ради 140 људи. Колико год необично да звучи, најважнији међу њима су морнари.

Наиме, ови рудари морају најпре да се науче лађарству да би радили у руднику, јер се на овом копу примењују и Закон о унутрашној пловидби и Закон о рударству.

- Заповедници на броду морају да полажу испит за морнаре да би радили у руднику, а потребно је шест година да стекну услов и да се обучавају како би доспели на багер - каже директор Будимлић.

Посада броји пет људи, а багер-мајстор је главни на броду. Ради се 24 сата 365 дана у години. Радило се и кад су биле поплаве и кад се забрани саобраћај на Дунаву.

- Највреднија ствар овог рудника су људи - истиче технички директор Иван Веселинов. - Ничега се не бојимо, осим ветра. Када је кошава, тада смо немоћни. Деси се да се људи врате мокри, јер су таласи толико велики да вода упада у чамац и багер.

Еколошки најчистији рудник на свету

- ОВО је еколошки најчистији рудник у свету - тврди Горица Рулић, инжењер рударства, задужена за безбедност и здравље на раду. Она каже да је могуће копати угаљ а да се не загади вода. - Не загађујемо околину, а ph вредност је често повољнија где излази наша вода из таложнице него из Водовода.

Институт за водопривреду “Јарсолав Черни” редовно узоркује воду, напомиње ова Ваљевка, која је силом прилика постала Ковинка. Ово јој је трећи рударски посао, али за ову жену и најлагоднији.

* Поглед из ваздуха на цео рударски комплекс

- Овде мирно спавам. Не бојим се да ће ме у пола ноћи звати, јер је рудара затрпала земља у јами - додаје она.

Осим што су јединствени, ови рудари су и најбезбеднији на свету.

Једна лакша повреда годишње, то је биланс. Зими се мокра палуба леди у секунди, што може бити опасно. Ипак, угаљ се копа далеко испод њих на дубини једнакој висини зграде од 15 спратова, а рудари су на врху подводне јаме.

Да је овај коп заиста атракција по много чему, доказује и то, што има плажа.

* Поглед на језеро и постојење за експлоатацију лигнита

- Једини смо рудник поред кога се налази плажа и купалиште - предочава за “Војвођанске приче” директор Филипов. - Често, купачи не знају да смо, заправо, рудник и допливају до нас, па их враћамо. Такође, овде има доста рибе, па тако и пецароша који умеју да праве рударима проблеме. Иако је све обележено због разних опасности, као што су обрушавање обале и слично, стално се јуримо са пецарошима.

Рудник тако личи на речну оазу коју, осим пецароша, кампера и купача, опседају и галебови, роде и рибе.

ГОДИШЊИ ИЗВОЗ 75.000 ТОНА

ВЕЛИКА потражња влада за ковинским угљем, тако да не могу да испрате захтеве тржишта. Продаје се у класама: комад-коцка, орах, грах и дорађени грах. Продаје се и шљунак као нуспроизвод добијен при ископу угља. Појединачно највећи купци су фабрика соли из Тузле, “Суноко” - Врбас, “Цементара Косјерић”. Извози се око 30 одсто производње.

ЗАЛИХЕ ЗА НОВУ ТЕРМОЕЛЕКТРАНУ

ПОДВОДНО рударење не може да се замисли без геолошких истраживања. Истражни радови започети су 1976. На основу истраживања, потврђено је да се на ширем подручју лежишта налазе резерве које се процењују на око 275 милиона тона квалитетног лигнита. На том простору могла би да се изгради нова термоелектрана снаге 700 мегавата, која би годишње производила више од шест милиона мегават-сати струје. Укупна вредност овакве инвестиције процењена је на 1,1 милијарду евра.