НАЈВРЕДНИЈИМ радницима власник фирме платио летовање. И то српски газда, из Пожеге. У суседној Црној Гори бизнисмен најзначајније кадрове частио је - аутомобилом. По Београду се препричава великодушност власника једног "фаст-фуда" који је, тврде упућени, својим најоданијим колегама давао учешће за стамбени кредит. Нема их много, а све док су хиљаде незапослених на бироу неће их ни бити много више. Али, људи од поверења, они без којих фирме не би биле то што јесу, и данас успеју да од шефова добију неочекивани бонус.

Радомир Спасојевић, власник млекаре "Спасојевић" из Бајине Баште, један је од ретких директора у Србији који је одлучио да своју зараду подели са радницима. Решио је да се највернијим и највреднијим сарадницима који су заслужни за успех бренда "Запис Таре" одужи тако што ће им доделити удео у власништву његове фирме. Очекује да ће до фебруара имати осмишљен модалитет како правно да регулише поделу имовине.

- И радници су људи и имају душу. И њима треба ауто и плата, као и мени. Људи једу два или три пута дневно, па не можете сад 10 пута да једете ако сте газда - овако своју несвакидашњу идеју образлаже Спасојевић. - Фирму нисам основао да бих стекао викендице и куће, већ да би моја породица и запослени могли да живе пристојно од свог рада. Шеф комерцијале је код мене од 1997. године и допринео је да фирма буде то што јесте. Желео бих њега и још неколико радника, без чијег ангажмана би фабрика била само гомила гвожђа, да наградим. Решио сам да им омогућим да добију адекватну награду кроз дивиденде.

Спасојевић има две ћерке и с поносом истиче да је старија задужена за финансије, а млађа за продају и да цела породица ради за плату.

НЕЋЕ ДА СЕ ХВАЛЕ

ПОСЛОДАВЦИ различито реагују на помен награђивања запослених. Један предузетник је био толико затечен нашим питањем да се нашалио како радницима плаћа чланарину у лову. Признао је да о томе није много размишљао. С друге стране, у нашој мини-анкети послодаваца било је и оних који су потврдили да имају подстицаје за запослене, али да не желе о томе да причају. Свако хвалисање, верују они, обесмислило би њихов гест.

- Немам факултетску диплому, али фирму водим домаћински - прича власник млекаре. - Живим у двособном стану, а сав вишак вредности улажем у производњу. Радио сам у Норвешкој и схватио колико је важна идеја социјалне правде, јер су они капиталистичко друштво, које је по односу према раднику и човеку давно зашло у комунизам.

Међу газдама који схватају да и радници имају душу највише је оних који руководе фирмама које се баве информационим технологијама. Јер, програмери су постали најзахтевнији радници, за које сваки послодавац буквално мора да се бори.

- ИТ предњачи по инвентивности и начинима награђивања. Програмери су размажени, креативни и веома захтевни људи. И може им се. Ако не добију оно што желе увек могу да нађу други посао - објашњава Бојан Чучак из "Тренквалдера", агенције за запошљавање. - Људе шаљу на конференције у Сан Франциско или Кину, које коштају и по неколико хиљада евра. Плаћају им обуке које у дужем периоду достигну и 50.000 евра. Многе ИТ компаније својим запосленима обезбеђују плаћен ручак у ресторану, теретану... И фармацеутски сектор води рачуна о награђивању, док се банкарски и производни сектори држе традиционалних начина и дају бонусе. Многи се одлучују да запослене награде учешћем у власништву и то је добар начин. У тим ситуацијама је радницима стало да фирма опстане, јер је делом и њихова.

Чучак наводи пример једне грађевинске фирме чији је власник све жене за 8. март наградио путовањем у Париз.

Професорка Живка Пржуљ, са Београдске банкарске академије, напомиње да су најчешће коришћени критеријуми за одређивање зарада у Србији школска спрема и позиција у организацији, што подстиче тражњу за дипломама и хијерархијски вишим позицијама, а не за радним резултатима. То је потврдило чак 63 одсто испитаника у оквиру једног од ретких истраживања на ову тему.

РАДНИЦИ БЕЗ МОТИВАЦИЈЕ

ПРОФЕСОРКА Живка Пржуљ каже да је пракса награђивања запослених вишеструко демотивациона. - Зараде које не обезбеђују минималну егзистенцију, јер је за потрошачку корпу потребно 1,44 просечних плата, стварају апатију и не утичу на посвећеност, високу продуктивност и креативност, које су данас основа конкурентске предности - објашњава професорка. - Запослени су у страху од отказа и углавном раде најмање колико могу за мале плате.

- Са приватизацијом и развојем тржишне привреде, у Србији све више послодаваца схвата значај награђивања запослених за понашање и радне резултате појединаца и пословне резултате фирме - сматра Живка Пржуљ. - У предузећима са страним капиталом има доста примера добро дизајнираних система зарада. У Србији је расподела зарада на основу утврђеног система који је познат свим запосленима највише присутна у приватним предузећима са мешавином домаћег и страног капитала, а затим у приватним предузећима са страним капиталом, док је у приватним предузећима са домаћим капиталом најмање присутан овакав облик расподеле.


НАЈБОЉИ ОДЛАЗЕ БЕЗ НАГРАДЕ

И ДРАГАН Алексић, чије ћерке руководе породичном винаријом "Алексић", сматра да не треба штедети како би се задржао добар радник.

- Власник зна да препозна радника који му је вредан и који је важан за пословање фирме - појашњава Алексић. - Мора да се потруди да га награди да би га задржао, јер ће у супротном отићи на боље плаћено место или у иностранство. Добар технолог зарађује три до четири пута више од просечне плате запослених у винарији. Знамо да је добар, јер његова вина добијају признања на светским сајмовима. И колеге знају и нема љубоморе.

Карикатура Тошо Борковић


13. ПЛАТА НАУЧНА ФАНТАСТИКА

ДАНАШЊИ радник је јефтина потрошна роба. Многи послодавци под паролом "Ако ти нећеш, има ко хоће", не обраћају никакву пажњу на то какви су односи у предузећу и да ли запослени на посао иде као на "робију" - сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. - Исплата 13. плате или јубиларних награда је у домену научне фантастике, док се у скандинавским земљама подразумева. Законом о раду је прописано да се Уговором о раду или Одлуком послодавца може утврдити учешће запосленог у добити предузећа. Има и српских послодаваца који помажу своје запослене у случају болести, често финансирају одмор и рекреацију или помажу код куповине станова.