Британски војник о оболелом дечаку из Лакташа: Стефан је променио мој живот

KАДА је пре 13 година као британски наредник у служби Kфора стигао у Републику Српску, Вејн Инграм није ни слутио да ће му један сусрет са овдашњим четворогодишњаком променити живот из корена.

Било је то 2003. године, када је упознао маленог Стефана Савића, из Лакташа, о којем су "Новости" писале пре неколико дана.

Стефан је рођен с тешком аномалијом лица - нос му није био довољно развијен, а размак између очију био је четири и по центиметра, што му је у великој мери отежавало и дисање и вид. Његови родитељи у то време нису губили наду у боље сутра за свог дечака, али су се у неку руку и помирили са чињеницом да би Стефан целог живота могао да има здравствени, али и социолошки проблем.

Али једног јутра у канцеларију његовог оца Милоша, који је у то време радио у Министарству одбране РС, ушетао је Вејн.

На столу Стефанова слика, шоља чаја и топла реч добродошлице. За паметног, довољно! Милош није мого ни да наслути коначан епилог њиховог првог сусрета...

- Срце ми се сломило када сам на фотографији угледао дечака. Тада, као троструки отац, нисам имао избора него да што пре смислим начин како да му помогнем - сећа се Инграм својих првих утисака приликом упознавања Стефановог оца.

- Нисам ништа могао да осећам. Био сам у тренутку емотивно паралисан. Нисам могао ни да мислим. Само сам желео да верујем да нећу бити сам у свему и да ће ми моји људи у Британији помоћи да прикупим средства потребна за Стефанову операцију. И, на срећу, успео сам у томе - поносан је Вејн.

Британски наредник Kфора у пензији, у ексклузивном разговору за "Новости", признаје и да му је сусрет са Стефаном у потпуности променио живот.

- Након што сам помогао Стефану, одлучио сам да управо то буде моја нова преокупација - помагање деци са одређеним хендикепима широм Европе и света. Стефан је заиста један невероватан младић, као и његова породица, и врло сам поносан на чињеницу да сам имао среће да и на овим просторима стекнем нове пријатеље. Свако дете заслужило је нову прилику, нормалан живот, а то не могу приуштити себи деца с проблемима какве је имао Стефан, и ми им морамо помоћи.

Наредник са тада малим Стефаном

Вејн данас живи у Лондону са супругом Каром и четворо деце. Волео би, каже, и остатак своје породице да упозна с Савићима, али то тренутно није у могућности.

- Срећан сам човек и бог ме је благословио што имам четворо деце - Хари има 20, Тоби 18, Фреја 10, а Лили осам година. Волeо бих да посетим Стефана и породицу Савић и да мојој породици покажем Републику Српску и БиХ и дивне људе који тамо живе, као и дивну природу, али искрено то би било прескупо тренутно. Наиме, моја жена Кара је наставница и могла би да путује само за време школског распуста. Поред тога, тешко да бисмо могли да себи приуштимо лет до Босне и смештај. Мораћемо да штедимо. А када прикупимо довољно средстава, долазимо сигурно - обећао је Вејн. - Једно је сигурно, пријатељи ћемо остати заувек. Иза нас је пет операција, и ово је била најуспешниај мисија у животу - рекао је, на крају разговора за "Новости", Вејн Инграм.

ЧЕТИРИ ОПЕРАЦИЈЕ

ПРВУ операцију Стефан (17) је имао 2003. године. Пластични хирург Дејвид Данавеј, којег је нашао управо Инграм, великодушно је понудио своје услуге бесплатно, а све остале трошкове, мимо операције, овај Британац је преузео на себе, захваљујући многобројним пријатељима.

ППластични хирург Дејвид Данавеј

Током те године, Стефан је имао две озбиљне операције. Прва је била у јулу и подразумевала је уклањање свих зуба. Друга је обављена у октобру, када је током 12 сати дуге операције Стефану реконструисана лобања. У Велику Британију поново се вратио у мају 2005. године, када су му трећом операцијом кориговани дисајни путеви. Пре две године, четвртим захватом Стефану је побољшан изглед лица, поравнати су му зуби и побољшано му је дисање. Потом је уследила и последња, пета операција, пре два и по месеца (у октобру 2016), када је Стефану преобликован нос уз помоћ хрскавице из увета.

ПОДРШКА

СВАКИ пут приликом боравка у Лондону Стефан је имао подршку Инграмове породице, с којом се спријатељио за сва времена.

- Данас само могу рећи хвала! Имао сам среће. А данас, захваљујући овом дивном човеку, имам и нови живот, вредан достојанства - каже Стефан.