Британски војник помогао дечаку из Лакташа: Имам ново лице, имам и девојку

ЈА сам Стефан - поносно нам се представио седамнаестогодишњак из Милошеваца крај Лакташа у Републици Српској, свестан да данас изгледа непрепознатљиво у односу на детињство. Осмехом који нам је упутио уместо добродошлице рекао је више од хиљаду речи.

Захваљујући несвакидашњој солидарности Вејна Инграма, бившег британског војника, овај младић добио је "ново лице", али и прилику за нови живот, место у школској клупи, први загрљај девојке...

Стефан је рођен са тешко аномалијом лица. Имао је отежано дисање и слаб вид. Размак између његових очију био је 4,5 центиметара, а његов нос није се развио како треба. Док је Стефан још био мали, наредник Инграм случајно се упознао са његовим оцем Милошем и понудио своју помоћ захваљујући којој овај момак сада, после пет операција у Лондону, има прилику да живи као и сви његови вршњаци.

- Домаћине, где је газда Рошина кућа? - питали смо мештане тражећи прави пут до куће породице Савић и да бисмо нашли његовог унука Стефана.

- Ту сте, још само једно скретање - рече нам дечак из комшилука.

Стефановог деду и његове родитеље поштују сви, од Бањалуке до Прњавора, као изразито добре, поштене и вредне људе и пољопривреднике. Ипак, Стефана и његовог оца нисмо затекли код куће, већ на оближњој бензинској пумпи, на коју нас је упутила младићева мајка Слава.

- Са Вејном сам се упознао случајно, радећи тада у Министарству одбране - присетио се Стефанов отац Милош свог првог сусрета са човеком неизмерне доброте. - У то време је Кфор свако мало имао надлежност да контролише просторије, а у једној канцеларији, у општини Лакташи стајала је на столу Стефанова фотографија. Одмах је желео да упозна мене и Стефана. Изразио је жељу да посети нашу кућу са својим преводиоцем дан касније. Све ми је то било помало чудно, нисам ни слутио у шта ће се изродити наш први сусрет. Дан касније, добио сам, за наше поднебље нескакидашње извињење у пет до четири:

- Опростите господине Савићу - рече господин с друге стране слушалице. - Каснимо пет минута!

- Све ми је било јасно, односно да се ту ради о некој, дефинитивно озбиљној намери - присећа се Милош те 2003. године, када је тада четворогодишњи Стефан добио прву прилику да легне на операциони сто. - У то време, ми смо већ прикупљали новац захваљујући многобројним хуманитарним акцијама како бисмо и сами покушали да платимо бар једну операцију, али у том моменту то није било ни приближно довољно.

Наредник Вејн је рекао да би одвео Стефана у Лондон у једну болницу која није на списку цивилних, већ је реч о краљичиној. Контактирао је са Тонијем Блером и у року од пет дана Стефан је оперисан у Лондону! Већ после прве операције, сећа се Милош, његово лице било је непрепознатљиво.

ЖИВЕ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ СТЕФАНОВ отац Милош већ неколико година није запослен, али је инвалид, па прима пензију од које, како каже, успева да намири и рачуне и храну. - Супруга је домаћица, живимо од сточарства и пољопривреде. И живимо лепо - каже Милош.

До данас, Стефан је имао пет операција, а последњу у октобру 2016. године када је и завршен цео циклус захвата, након чега је данас готово непрепознатљив у односу на детињство.

Стефан већ седам година свира хармонику. Каже, ништа му није драже од музике, а отац се шали на његов рачун:

- Само за хармонику увек има времена - смеје се Милош.

Стефан у слободно време наступа на приредбама, венчањима, крштењима...

- Музика је моја највећа љубав. Она је моја снага. Више од свега волим да свирам. Често наступам на разним весељима, приватним, али и оним у кафићима, ресторанима. Уз музику је све било лакше - каже Стефан, који је тренутно трећи разред Металске школе у Бањалуци.

На крају разговора нам је открио да је срећно заљубљен и да има девојку.

ПОШТОВАЊЕ

ЗА деда Рошу Савића сви су чули, од седмогодишње деце, па до људи у годинама. Репортери "Новости" у то су се и уверили тражећи огњиште седамнаестогодишњег Стефана, газда Рошиног унука.

На наше питање, откуд толико поштовање свих према деда Роши, Милош скромно каже:

- Добар је човек, то је његова највећа врлина. Коме је год могао помогао је.