ПОТРАГА за гробницом и благом деспота Ђурђа Бранковића траје с несмањеним жаром иако је један од најбогатијих европских владара умро 24. децембра 1456, пре тачно 560 година. Жариште "деспотске златне грознице" је планина Рудник, а још прецизније село Мајдан, у чијем су атару пронађени остаци великог броја старих гробаља, цркава и утврђења.

По једном предању и по хроници дубровчанина Јакова Лукаревића из 17. века, деспот Ђурађ је преминуо у двору на Руднику, а затим је тајно сахрањен у црквици крај Криве реке, да му пљачкаши не скрнаве гроб. Проблем је што на Руднику постоји село Крива река, али и истоимена речица, као и Криви поток у Мајдану. Баш крај њега је 1930. горњомилановачки фотограф Благоје Ђорђевић обавио прво званично археолошко ископавање у потрази за деспотовим гробом.

Под надзором археолога Народног музеја он је откопао остатке велике грађевине сматране црквом. Гроба у њој није било, али је пронађен сребрни прстен с грбом Бранковића. Археолози су на истом месту копали у кратким кампањама педесетих и осамдесетих, али нису нашли гробницу. Чешће од научника овај и друге локалитете су прекопавали пљачкаши старина, уништавајући културне слојеве чиме драгоцена налазишта чине неупотребљивим за науку.

Трагаче за благом национална баштина не интересује већ само зарада на црном тржишту. Срећом, још има научника који излазе на терен и воде трку с њима, покушавајући да бар забележе како су налазишта изгледала пре разарања. Зато је мајдански атар ових дана обишла екипа стручњака Музеја Рудничко-таковског краја и Филозофског факултета у Београду.

- Мајдан је био густо насељен у дугом периоду о чему сведочи гробље у засеоку Јанковићи чији споменици показују континуитет сахрањивања од времена деспотовине до 19. века - испричао нам је археолог, доцент др Дејан Радичевић. - Ту се налазе и остаци средњовековне цркве и још једног објекта. Овај локалитет је, као и већина осталих, само површно истраживан иако на њему имамо прави куриозитет, споменик на коме пише да испод ту лежи покојник "који поживе 130 година". Било би интересантно да антрополози испитају његове остатке.

* Споменик житељу Мајдана који је наводно живео 130 година

Сличаних гробаља има и у другим мајданским засеоцима, а посебно је интерсантно оно у Красојевцима, где су такође пронађени остаци цркава и у њима ктиторски гробови. На основу веома лепо украшеног печатног прстена јединствене израде закључено је да ту почива властелин Никола Косијер. По предању, у истом засеоку Красојевићи живео у и епски јунак Павле Орловић. Његова кула је све до педестих година прошлог века била очувана до другог спрата, а захваљујући трагачима за благом од ње су остали само једва видљиви темељи. По једном предању деспот Ђурађ је сахрањен заједно са супругом Проклетом Јерином на мајданском локалитету месту Јелен-камен или Јелин-камен. Његов саркофаг је тражен на локалитету у мајданским Јазинама, због имена потока који ту протиче.

- Остаци великих камених зграда у близини Кривог потока, чије име личи на легендарну Криву реку, асоцирали су на предање о гробној цркви деспота Ђурђа и зато се овде копало и прекопавало и легално и нелегално - каже Ана Цицовић, кустос Музеја Рудничко-таковског краја. - Тако су уништени сви трагови који би могли да нам укажу из ког су периода ове грађевине.

Кад су утврдили да деспота нема крај Кривог потока, трагачи за благом су се померили навише у засеок Ђуревац. Испели су се на 710 метара надморске висине веома стрмом стазом да би прекопавали остатке масивне куле у народу познате као Градина.

- Ископали су јаму дубљу од два метра испод трошних зидова који су могли сваког тренутка да их затрпају - ишчуђавао се др Радичевић посматрајући огроман ископ крај зидина на рубу стрме зарубљене планинске купе. - Ако "златари" овако наставе, ускоро неће имати шта да се истражује.

Археолози сматрају да је утврда у Ђуревцу била једна у низу високих планинских светионика на којима су се палиле сигналне ватре у случају опасности.

- Засад је то претпоставака јер не знамо колика је тврђава била и да ли је овде постојало неко насеље, мада на то указује оближње велико гробље с масивним споменицима - каже др Радичевић. - Оно потиче најкасније из времена деспотовине, а вероватно је и старије.

САРКОФАГ У ЈЕЗЕРУ

Деспот је сахрањен у сребрном саркофагу, наводи мит у коме је народна машта овековечила статус владара Србије која је била главни извозник сребра у Европи. Занимљиво сведочење оставио је пензионисани минер Славко Веселиновић из села Бершићи, који тврди да је 1972. године радио као радник ПГП Књажевац на истакању језера, које је угрожавало рударске јаме.

- Кад смо опалили последњу мину, из језера је покуљала вода која је са собом носила муљ, камење, дрвеће, али и саркофаг. Био је направљен највероватније од сребра јер није био зарђао. Руководство рудника одмах га је превезло у Београд. Навелико се причало да је то саркофаг деспота Ђурђа - посведочио је Веселиновић.


* Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"