СВЕТСКИ ТРЕНД ИЛИ ПРОСТАКЛУК: Толстој у служби сукње

КОРИСТЕ их као подметаче, држаче за полице, ногаре, за потпалу... Завршавале су чак и на ломачи. Последњих година, купују их на метар, секу напола да их уклопе у полице. Књиге су, веле културолози, и до сада свашта преживљавале, а сада их употребљавају и у продавницама гаћа и чарапа, али "као декорацију".

Излог једног бутика женске одеће на београдском Булевару краља Александра, последњих месеци, "декорише" други том романа "Рат и мир" Лава Толстоја. Књига отворена, средишњи листови савијени у лепезу и стављени на кофер који је тик уз "мињак" и женска колена. На другом крају града, у Земуну, излог дечје гардеробе украшавају десетине фигурица направљених оригами техником од листова истргнутих из књига!

Овакво употребљавање књига, према речима културолога Јелене Ђорђевић, професора Факултета политичких наука у Београду, представља својеврсно обесмишљавање вредности.

- У савременом деструктивном капитализму, у коме је политика саставни део организованог криминала, у коме је деградација људског бића достигла опасну границу, у коме је укинута идеја вредности и хијерархије вредности, у коме не постоји концепт пристојности, а у коме је култура укључена у токове новца и индустрије различитих врста - све је роба, па и књиге - каже Ђорђевићева. - Логично је да се књига налази у друштву мини-сукњи, гаћица и брусхалтера. Да ли је то светски тренд, не знам. Али знам да је наше друштво достигло дно простаклука и волунтаризма у свим доменима живота.

Могуће је, каже професорка, у оптимистичнијем случају, да су излози бутика украшени књигама критички поглед на свет у коме живимо.

- Можда се неко и поигравао с местом књиге у нашем друштву - наставља Ђорђевићева. - С неписменошћу и владавином простаклука, и да је ово врста иронијске поруке, критичка алузија на свет у коме живимо. У том случају, аранжери излога су артивисти, својеврсни уметници који свој посао разумеју као прилику за политички исказ.

Излог једног бутика женске одеће на београдском Булевару краља Александра

Да се уместо Толстојевог "Рата и мира" у излогу нашло неко од његових дела, академик Матија Бећковић каже да се нада "да би се нашао неки момак, делија, који би књигу избавио са тог места".

- Књига је била на почетку, па ће бити и на крају - каже академик Бећковић. - Најефектније је то формулисао Умберто Еко: "Нећете се лако ратосиљати књиге." То ратосиљање, истина, дуго траје, тако што се на њима одавно држе тегле, потурају их под столове који се климају... Вероватно се боље продају и картонске кутије које су у облику књиге, а у њима се држи бижутерија. Али то је историја о томе какве је све муке књига претрпела и трпи пре него што поново тријумфује. За њену будућност не треба бринути.

Писац Драган Великић сматра да је некоментарисање најбољи начин да се одупре оваквим појавама.

- Сваки коментар би давао на важности онима који то не заслужују - каже Великић. - Тишина је, заправо, најбољи начин борбе против таквих облика тоталне некултуре и актера различитих простаклука из неких паралелних светова. А када бих видео своју књигу у излогу бутика, вероватно не бих реаговао. Нема потребе да је браним од оних са таквим идејама.

И књижевник Александар Гаталица каже да о "декоратерима који књигама украшавају излоге продавница гардеробе" - нема шта да каже.

- То је кич - каже Гаталица. - Једна од многобројних дефиниција кича!

"СКРАЋЕНА" ДЕЛА КАО ПОМОДАРСТВО

ЈОШ један "феномен" из света полако пристиже код нас. Реч је штампању сажетака књига, да би ђаци и студенти могли да их прочитају и знају "радњу дела". Штавише, многобројни су професори и наставници књижевности који то подржавају.

- Ми смо запали у перверзно помодарство, имитирање свега што нуди "велики свет", идолопоклонички се клањамо свакој глупости, и у политици и у економији и у култури - каже професорка Јелена Ђорђевић. - Загубљени, дезоријентисани у хаотичном свету, прихватамо оно што је најлакше и што, према логици овог ружног времена и система који се успешно шири у све делове земљине кугле, највише вреди - зарадити, направити "лову". По тој логици, ако се штампарима исплати да се књиге скраћују, шта их спречава да то ураде. У свету у коме се пласира идеја "живи овде и сада", историја оптерећује, а све вредности су конструкције ове или оне моћи, па је добро бар се сетити да је некада живео неки Толстој или Пекић. Тако испада да је боља и скраћена него никаква верзија.

ДЕКОРАТЕРИ: НИШТА ЛОШЕ

- КОРИШЋЕЊЕ књига за украшавање излога различитих продавница је тренд у свету - тврди Милена Т., декоратер излога из Београда. - Користе се и отворене књиге, и листови савијени у цвет-лепезу, и фигурице направљене оригами техником од листова књига. Ништа лоше ми ту не чинимо књигама, јер користимо углавном старе књиге којима недостају стране. То је, заправо, нека врста рециклаже старих књига.