ОЛГА Багур Славковић (89), последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу, сахрањена је јуче у Лесковцу, а са њом је отишло и живо сведочење на 12. фебруар 1942. године, када је из овог казамата успело да побегне 105 заточеника, док је њих 42 остало на логорским жицама. Било је то прво организовано бекство из неког од логора који је држао Трећи рајх.

Бака Олга је пружила важна сведочанства о околностима под којима се одвијао овај јединствени догађај у поробљеној Европи. У логору се нашла као четрнаестогодишњакиња са групом суграђана у којој је био и њен отац, адвокат, Павле Багур и ту је провела шест месеци, од јануара до јула 1942. године. Тада је мајка успела да је откупи од логорских стражара тако што је продала породичне драгоцености.

- Често је о томе говорила, а посебно када би се приближио 12. фебруар. Сећања су јој била врло сликовита. Говорила је да сања људе које је тамо сретала и са којима је делила патње и надања, али и њихове злотворе који нису имали милости. Стално је понављала да се такво зло не сме поновити. Логораши нису смели међусобно да комуницирају, па су за размену порука користили хлеб који им је она носила и тога би се, за време оброка, често сетила - прича Ирена Папић, Олгина унука.

Соба где је била смештена налазила се на спрату па није успела да побегне из логора иако је знала да се пробој, у ком су учествовали само мушкарци, припрема.

- У хлебу је била цедуљица која је мени дата. Када смо је отворили видели смо да се планира бекство, али можда нас је неко одао. Онда су нас закључали и нису нас пуштали - сведочила је ова Лесковчанка, пореклом Рускиња.

Она никада није успела да избије из главе језиве звуке логорске сирене, лавежа паса и рафалне паљбе која је одјекивала над суморним зградама где су били затвореници. Отац јој је, као партизански активиста, стрељан пет дана касније на Бубњу.

- Још ме меморија служи да се присетим свега. Више није онако како је било. На улазу је била кухиња, онда берберница, па амбуланта. Гледала сам моју собу, сад су све реновирали - казала је бака Олга пре три године у свом присећању на здање у којем су људи патили и где су страдали.

Имала је врло важну улогу у расветљавању многих догађаја везаних за бекство и живот у логору.

- Чувамо и видео-запис, где она говори о својим сећањима на тај период и заиста је била драгоцен саговорник - казао је Небојша Озимић, кустос Народног музеја у Нишу.

Бака Олга је музеју поклонила неке личне предмете које је сачувала из времена логоровања. Због болести је била спречена да, средином септембра, присуствује обележавању 75 година од оснивања логора када је планирано да ученицима одржи историјски час. У писму им је поручила да су логораши 12. фебруара 1942. године исказали невиђену храброст када су голоруки кренули на бодљикаве жице одлучивши се на бекство из радионице смрти.


СТРЕЉАНО ВИШЕ ОД 10.000 ЛОГОРАША

За време Другог светског рата стрељано је више од 10.000 логораша, а кроз Црвени крст је прошло између 30.000 и 40.000 људи. Немци су при повлачењу спалили логорске књиге, па су позната имена око 4.000 заточеника. Логор је културно добро од изузетног значаја и под заштитом је државе.