Грчки лекари је отписали, наши јој оживели срце!

КАДА су јој грчки лекари саопштили да ће поново морати на операцију и да не би требало превише да се нада да ће преживети, Исидора Јовалекић из Атине одлучила је да неће себи да дозволи да клоне духом и да ће се борити свом снагом да преживи. Не због себе, већ због мајке и супруга. И успела је у томе. Тридесетосмогодишња Исидора недавно је оперисана у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, а широк осмех на њеном лицу говори да је све прошло добро.

Седимо у соби за посете са Исидором, њеним супругом Солоном Вулгарисом и кардиологом електрофизиологом Велибором Ристићем, шефом одсека електрофизиологије у Институту Дедиње.

- Срећни смо што је тешка операција коју је извео доктор Ристић успела - говори Вулгарис, с призвуком захвалности у гласу. - Ристић је веома добар лекар. Све време је био уз нас. Бдео је над мојом Исидором. Тешко је у ово време наћи лекара попут њега. Ми то бар знамо. Много времена смо због Исидориног лошег здравља провели у болницама. Боравак у овом институту за нас је дивно искуство. Овде је све организовано беспрекорно.

Исидора је рођена са урођеном срчаном маном. Имала је заједнички крвни суд који одводи крв из леве и десне срчане коморе и аномалију међукоморске преграде. У детињству је три пута оперисана. Сложене интервенције урађене су у Француској. Током треће операције уграђен јој је вештачки залистак у плућну артерију и турбуларни графит, који замењује део плућне артерије. На тај начин, омогућено је одговарајуће мешање крви у њеном срцу.

- Пре две године утврђено је да је дошло до увећања срчаних шупљина. Исидора је имала животно угрожавајуће тахикардије, па јој је уграђен кардиовертер-дефибрилатор, уређај који препознаје смртоносну аритмију и електрошоковима прекида тахикардију - објашњава доктор Ристић. - Током 2015. тај уређај се више пута укључивао, а у фебруару ове године имала је аритмолошку олују. Јавио се велики број смртоносних аритмија.

Сваки електрошок је за Исидору био много болан. Смештена је у болницу у Атини.

- Била је животно угрожена, дефибрилатор није могао да заустави све аритмије - говори Ристић.

Лекари из болнице у којој је била смештена предложили су да се уради операција одстрањивања смртоносних аритмија (аблација). Проценили су да је та операција високоризична и да они не могу да је изведу.

- Предложили су нам да дођемо у Београд, јер је овде један од водећих центара у југоисточној Европи за ове врсте операција. Рекли су нам да је опремљен као највећи светски центри и има искусне стручњаке чак и за комплексне операције - каже Солон Вулгарис. - Одлучили смо да покушамо. Нисмо видели други излаз из ове ситуације. Сад кад је све добро прошло, драго ми је што смо изабрали баш ову болницу.

И поред јаких, готово непрекидних болова и спознаје да су мали изгледи да ће преживети, Исидора је била веома храбра.

- Нисам се бојала смрти - каже она. - Страховала сам како ће Солон и моја мајка живети без мене. Са мном су живели све моје болове. Пре операције ми је убрзано куцало срце, умарала сам се, сад ми је много боље. Са доктором сам се попела уз степенице. Пре операције, то нисам могла.

Исидора каже да се осећа много боље. Боље дише. Не замара се. У Институт је ушла забринута, а сад је насмејана.

- Живим са својом болешћу. Живећу и даље! Сад је много лакше - каже. - Радујем се повратку кући. Тамо ме чекају моје четкице и боје. Сликам, али не за друге, већ само за себе.

ПОБЕДИЛИ ТАХИКАРДИЈУ

Доктор Ристић каже да је операција била компликована. Трајала је пет сати.

- Ова интервенција се ради помоћу навигационе технологије, која је најсавременија технологија која постоји. Имамо најсавременије уређаје и по томе не заостајемо ни за једним водећим светским центром у овој области - објашњава Ристић. - У току операције Исидора је повремено имала тахикардију, коју смо морали да прекидамо електрошоковима, али смо успели потпуно да их одстранимо.