СЛАТКО је добро укувано воће, неке врсте поврћа или латице ружа у шећерном раствору велике концентрације. Оно је прво послужење за почетак дана, а служи се и касније уз сваку кафу, узима се када у кући нема колача, али се пре свега служи гостима у знак добродошлице и гостопримства. Некада је даривано у специјалним приликама и било је веома цењено као поклон. Карактеристично је за грађанске куће у Србији све до средине 20. века, када се умеће кувања слатка преноси на село, где се данас кува више него у граду.

Овако Краљевчанка Марина Лукић Цветић, историчар уметности и в. д. директора Завода за проучавање културног развоја и иницијаторка идеје да се у породичној кући Цветића у центру Краљева отвори музеј слатког, у само неколико реченица објашњава дефиницију и готово феномен традиционалне српске посластице.

- Претеча слатког је воће у меду, које је из Византије стигло у српску средњовековну кухињу. Открићем шећера и његовом производњом, започето је кување слатког на Медитерану. Осим Срба, на исти начин спремају га и Грци, Цинцари, Јевреји, Македонци и Бугари - прича госпођа Лукић Цветић. - Многи путописци који су у 19. веку прошли Србијом забележили су у градовима обавезно послужење слатким и водом. Тако је Ото Дубислав Пирх, приликом посете Србији 1829. записао да "у кући београдског трговца жена доноси ритопечког вина, воће, и слатко које овде веома добро праве".

Према њеним речима, књегиња Љубица је у Љубичеву, док је кнез Милош боравио у Крагујевцу, као "врховна домаћица" прела, месила и пекла хлеб и кувала слатко. А описујући српску славу, Феликс Канц је посебно нагласио да се у кући министра, професора, банкара, официра, адвоката и лекара, као и у кући најскромнијег трговца и занатлије, посетиоцима за добродошлицу служе - слатко и кафа.

- Слатко је део културног идентитета чаршије, живота и обичаја грађана, а у Краљеву га први помиње новинар Адам Смит 1895. године, који је, такође, описао послужење на слави. И данас се, у свакој кући која држи до традиције у граду на Ибру, кува слатко. Како почне сезона воћа, тако и домаћице крећу са припремањем слатког, најпре од трешања, шумских јагода и рибизли, па од кајсија, бресака, шљива и дуња, а потом и од смокава, лубеница и поморанџи - наглашава Марина Лукић Цветић.

У породичној кући Цветића у Краљеву, откако је направљена 1908. па до данашњих дана, кува се и служи слатко. Овај грађански специјалитет Цветићи аутентично чувају на шифоњеру и поклањају га гостима и пријатељима. У циљу очувања и промоције културног и гастрономског наслеђа и обичаја, као и у циљу отварања нових садржаја који ће ући у туристичку понуду и наћи своје место на културној мапи Краљева и Србије, покренута је и иницијатива за отварање овог музеја у очуваном амбијенту салона са почетка 20. века, под називом "Музеј слатког - Кућа Цветића".

- Имајући у виду културно наслеђе које као заједница баштинимо на овим просторима, наша дужност као појединаца је да у 21. веку не останемо пребрисани, већ да богате слојеве заједничког, грађанског идентитета конзервирамо, презентујемо и сачувамо за будућност. Пројекат "Музеј слатког", који у сарадњи са Народним музејом у Краљеву желимо да реализујемо у "Кући Цветића" има управо овакву функцију - каже Маринина кћерка Лидија Цветић, глумица и доктор наука уметности и медија. - Пoдизaњем свeсти o знaчajу културнoг нaслeђa у сопственом окружењу очекујемо да ће примери наше личне, породичне добре праксе бити подстицај и другима да брину o свoм, a сaмим тим нaшeм, зajeдничкoм нaслeђу.

Лидија Цветић и Марина Лукић Цветић

ПРОМОЦИЈА

У присуству бројних званица одржана је промоција иницијативе за отварање Музеја слатког у породичној кући Цветића. Осим послужења овим традиционалним специјалитетом и кафом, посетиоци су били у прилици да се упознају са уметничком збирком и уживају у јединственом амбијенту салона у којем се на истом месту, дуже од једног века, налази ормар на коме су тегле са слатким, као и креденац у којем је распоређена колекција посуђа, послужавника, уштирканих шустикли и свега што је везано за послужење.

КУЋА ЦВЕТИЋА

"Кућу Цветића" 1908. саградио је је Филип Цветић, краљевачки трговац вином. Са супругом Даринком за живота је одгајио тринаесторо деце, а у своју породичну кућу уткао је значења која и данас евоцирају сећања на време када се Краљево као варошица угледало и развијало према културним стандардима Европе. Његови наследници ту и данас живе и труде се да ничим не наруше аутентичност и оригиналност. Праунук Драгомир Цветић, дипломирани машински инжењер, кућу и двориште перфектно одржава, његова супруга Марина Лукић Цветић, као историчар уметности ентеријеру враћа раније вредности, а њихова кћерка, др Лидија Цветић, посебно се ангажује око формирања интерактивног "Музеја слатког".