И ЧЕТВРТ века после погибије Ђорђа Божовића Гишке, једног од оснивача Српске гарде, и даље стоји дилема да ли је на ратишту у Хрватској страдао од руке домаћих политичких противника или непријатељског метка са хрватске стране. На Централном гробљу, где је данас обележено 25 година од смрти команданта Српске гарде, пријатељи, рођаци, сестра Славица Божовић и гардисти одали су помен и пошту вођи оружане формације Српског покрета обнове. Гишка је снајперским хицем погођен у срце 15. септебра 1991., недалеко од Госпића.

Најоданији Божовићеви пријатељи и данас су подсетили да никада није престала сумња о издајничком метку. Како кажу, знао је да Државна безбедност хоће да га убије на улици, а по речима његове сестре Славице, свесно је отишао да погине на ратишту.

- Убила га је братска рука - рекао је крај Гишкиног гроба и бисте његов кум Риста Мрдак. - Издајнички метак га је стигао док је за слободу свога народа потурио своју главу.

Један од најближих пријатеља и команданата Српске гарде Мишко Јанковић, који је у колицима откада је рањен на ратишту, са младим гардистима одао је почаст пријатељу. Командовао им је да стану у строј, а потом три пута узвикнуо: "Бог чува Србију!" Они су отпоздравили: "Живела Србија!"

- Мислим да је Белом, Гишки и свима нама са Вождовца смртна пресуда донесена 9. марта 1991, када је Гишка са пробуђеном српском младежи у Београду срушио комунизам - после 25 година - рекао је за "Новости" Јовица Оташевић, један од оснивача Српске гарде. - Тада је Милошевић рекао ону чувену реченицу: "Ту српску Спарту треба уништити!" Он је створио наше џелате и њихове таламбаше који су у Скупштини Србије 2. августа све нас назвали криминалцима и да нас као такве треба све побити.


АМАНЕТ ПОРОДИЦИ

По речима Славице Божовић, Ђорђеве рођене сестре, уочи одласка на ратиште, како каже, где је отишао да погине као херој, оставио је аманет да буде сахрањен у Кучима, у селу Безјово, 30 километара од Подгорице, одакле су му корени. Зато ће затражити благосов од СПЦ за пренос моштију.