Хиљаде евра за једну монету

ИНТЕРЕСУЈУ ли вас десетице из 1938. године - пита старији господин другог, чини се, мало млађег.

- Не, дајте их унучићима да се играју, јер једна не вреди више од пет динара - одговара "купац".

- А ова пето'иљадарка из 1955? Има серијски број са шест јединица - упоран је "продавац".

- Дајте да је погледам - каже "купац", као незаинтересовано, иако ни наочаре не могу да прикрију изненадни сјај у његовим очима.

Узима новчаницу и лупу којом је помно истражује. После минут-два подиже поглед, спушта наочаре и каже:

- Могу да вам је платим 300 евра.

Задовољан осмех понуђача и рука руци.

Ово је само један од договора који се постижу сваког уторка на састанцима Српског нумизматичког друштва (СНД) у сали Клуба глувих у Београду. У просторији налик великој учионици, на школским клупама изложено је све што нуде нумизматичари и други намерници: стари новац, новчанице, ордење, медаље, плакете као и вредносни и историјски папири.

На овим мини-сајмовима, како тврди Зоран Илић, председник СНД, редовно се окупи барем 150 нумизматичара из Србије и иностранства. Јер, од око 600 чланова СНД, око трећина су странци, највише из Немачке, Русије, Италије, Словеније, Грчке и Бугарске.

- Србија је врло интересантна колекционарима из света јер је на раскрсници различитих култура. То значи да се овде могу наћи врло интересантан новац и новчанице од антике до наших дана. Али, већина страних нумизматичара овде долази због динара, од времена Кнежевине Србије до данашњих. Многима ће звучати невероватно, али ми имамо врло лепе новчанице, лепих боја и ликовних решења која су радили и неки од наших најпознатијих сликара, попут Паје Јовановића - објашњава Илић.

Барем 10 наших новчаница из доба Краљевина Србије и Југославије, тврди наш саговорник, сада вреде по 10.000 евра.

- Једна од таквих је новчаница од 100 динара Краљевине Србије из 1884. године. У Србији, колико нам је познато, имају само три такве новчанице. Једна од њих, пре деценију, купљена је у Шведској за 8.000 евра. У овој "колекцији" новчаница које су међу нумизматичарима врло цењене је и 10 динара из 1885. године, 20 динара у сребру из 1905. године као и 1.000 динара из 1919. године - открива Илић и наглашава да је на овој скупоценој листи и комплет од пет новчаница Кнежевине Србије из 1876. године.

Сазнајемо да све "врви" и када је реч о кованом новцу, јер неки примерци вреде од стотинак до неколико хиљада евра. У том "клубу" су пет динара из 1879. године и четири дуката у сребру из 1926. Дукат са ликом краља Александра Првог Карађорђевића, кован 1934, садржи три и по грама злата, и кошта много. Али, не због злата него зато што их је пре убиства краља отковано само две хиљаде.

- Посебна прича је пет кованих динара из 1904. године, јер им једна грешка драстично подиже цену. Ко има ту петодинарку, ковану поводом века Првог српског устанка на којој пише "Бог чува Србију", може да је прода за стотинак евра. Али, ономе ко донесе ону са грешком из ковнице, на којој је написано "Бог Србију чува", сваки нумизматичар ће платити најмање 5.000 евра - прича наш саговорник и објашњава да је свака грешка на новцу и новчаницама посебна прича јер драстично повећава пажњу колекционара и вредност примерка.

По Илићевим речима, вредност сваког нумизматичког примерка одређује више чинилаца. Али, што је очуванији и ређи, па још ако има неку специфичну грешку, то више вреди.

- Вредност нумизматичких предмета одређује једино Комисија за процену СНД, мада нам је жеља да јој се придруже још Народна банка и Народни музеј. Јер, нумизматичари су чувари историјског добра нације будући да се из вредности које имају може много открити и сазнати. Зато је и сваки добар нумизматичар, врхунски познавалац историје и економије једне земље - прича Зоран Илић и поручује да се и најупорнији српски нумизматичари тешко носе са трговцима старим новцем и новчаницама из света који долазе у Србију и купују вредне и лепе примерке, а потом их на аукцијама широм света продају много, много скупље.

МИЛИОН ЕВРА ЗА КОМПЛЕТ ОРДЕЊА

СРБИЈА, по речима Зорана Илића, има и много познатих колекционара ордења и медаља. Али је, каже, наше ордење врло занимљиво и страним колекционарима јер је изузетне лепоте и уметничке вредности.

- Орден слободе СФРЈ, на пример, вреди више десетина хиљада евра, као и два ордена Краљевине Србије: Белог орла првог реда са мачевима и Таковског крста првог реда са мачевима. Ипак, највише, чак милион евра, вредела би комплетна колекција ордења Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе, Краљевине Југославије и СФРЈ. Али, њу засад нико нема - открива Илић.

КОЛЕКЦИЈОМ КУПИО СТАН

- ПРЕ две деценије посаветовао сам једног нумизматичара из Словеније да за 4.000 марака купи чувену колекцију "Информбиро". Реч је о 16 југословенских новчаница од 1949. до 1951. године. Купио их је и недавно продао, а од добијеног новца купио је стан у Љубљани - тврди наш саговорник и каже да новчанице из ове колекције, иначе могу да се купе појединачно, најјефтинија је 50 евра, а најскупља 3.000.