ЗА разлику од света, првенствено Америке, где је жанр аутомобилских филмова познат, код нас је појављивање аутомобила на филму много дискретније. Српски филмови никад се нису истицали суманутим аутомобилским јурњавама, али је домаћа кинематографија ипак успела да у нашу колективну свест убаци покоји четвороточкаш. Тешко је замислити Флојда без рискантног "фиће", Топаловиће без прастарог црног "форда", Шурду без "шевролета" или Пају и Јарета без разваљеног "тамића".

Готово пола века, већина аутомобила из култних филмова изнајмљивана је из приватне колекције бившег министра културе Братислава Браце Петковића, редитеља и драмског писца. Ти аутомобили, дотерани као да су недавно изашли из фабрике, налазе се у Музеју аутомобила, у Улици Мајке Јевросиме у Београду.

Аутомобил који је дошао главе господину Рајковићу, због кога Мирко добија батине јер је "раскант'о машину" јурећи Кристину и разваљујући Билијеву капију, у овом је музеју. Најчувенији и најпродаванији "Фордов" модел има једну од "главних улога" у филму "Маратонци трче почасни круг". Незаборавна је последња сцена у овом филму када се Топаловићи потрпају и крену у самоубилачку мисију, у рат против Билија Питона, а потом и локалних жандара.

Ова, иначе прва кола која су доспела у збирку Музеја аутомобила, имају позамашну филмску каријеру. У њима се возио регент Александар у филму "Где цвета лимун жут", имала су "улогу" и у "Пљачки Трећег рајха", телевизијској емисији "Образ, уз образ", али су дебитовала у "Маратонцима". У Музеју су и остали аутомобили који се појављују у култном филму Слободана Шијана.

- Ово је "мини морис" који су возили Били Питон и његова деца - показује нам Петковић мали црвени аутомобил с кожним кровом. - Током снимања просекли су кров, због глумца и кошаркаша Милована Тасића. Другачије није могао да седне у ауто. Овде је и мотор који је возио Ђенка.

Петковић нас води до малог плавог аутомобила отворене каросерије. Аутомобил марке "аеро" изразито спортског изгледа направљен је у чешкој фабрици авиона из предграђа Прага.

Чешки аутомобил „аеро“ појављивао се уз чувени црни „форд“ из „Маратонаца“

- И овај аутомобил изнајмљен је за "Маратонце" - прича Петковић. - Чак је коришћен и у истоименој представи која се играла у Атељеу 212. Остала је анегдота кад је Бора Тодоровић на премијери упао у публику са њим. Упозорио сам га да су кочнице слабе, али се он није обазирао. Срећом, нико није повређен. Чим је аутомобил слетео са сцене, Бора је изашао и замолио публику: "Ајмо другови сви да помогнемо." Неколико људи изнело је аутомобил на бину. Бора је одмах сео и рекао: "Да не наиђоше ове будале, остали бисмо до ујутру у јарку." Одмах је направио штос. Такав је био Бора.

Сви аутомобили из филма "Балкан експрес" налазе се у овом музеју. Стижемо до "мерцедес бенца" из 1936, који је коришћен у неколико филмова и серија. Међу њима су "Повратак отписаних" и "Пљачка Трећег рајха".

- Многе аутомобиле, па и овај, купио сам на војном отпаду - говори Петковић. - То су били израубовани аутомобили и нису били у возном стању. Сећам се, било нам је потребно доста времена да рестаурирамо овај "мерцедес" и направимо да изгледа приближно онако какав је био кад је био нов. Двадесети век се и по аутомобилу препознаје. У западним земљама води се рачуна о томе да у филму аутомобили прате време радње. Није могло да се догоди да у "Куму" шеф мафије вози "кадилак" из 1946. ако се радња догађа 1947. године. Код нас је другачија ситуација. После Другог светског рата кола се нису увозила, већ су се возила стара, све док су могла да се крећу. Да су сачувана, данас би била трофејна.

Петковић нам показује црни "порше 911", који је, како каже, коришћен за снимање филма "Београдски фантом". Филм Јована Тодоровића снимљен је по истинитом догађају из 1979, када мистериозни возач у украденом белом "поршеу 911" десет ноћи узастопно аутомобилом јури Славијом, правећи спектакл сатима и успевајући да утекне полицији. Преко радија позива полицију да га ухвати, што је први опозициони чин у послератној Југославији. Више од 10.000 људи изашло је тада на улице да га подржи.

Порше 911 коришћен за снимање филма "Београдски фантом" и прави на крају авантуре

- За потребе филма овај "порше" прелепљен је белом фолијом, да изгледа као оригинал - објашњава Петковић.

Гледамо жути троточкаш марке Reliant Robin. Питамо Петковића да ли је то комби чувеног Дел Боја из серије "Мућке". Готово да је идентичан.

- Није - одговара Петковић. - Мој пријатељ Саша је велики љубитељ те серије. Набавио је овај аутомобил и опремио га попут Дел Бојевог. Посетиоци воле да се сликају поред њега. Ово је енглески ауто, а тамо је за вожњу троточкаша довољна дозвола за моторе. За троточкаше су мање таксе него за праве аутомобиле. Зато се потпуно уклапа уз лик Дел Боја.

Реплика чувеног троточкаша из ТВ серије "Мућке"

Своје аутомобиле Петковић је изнајмљивао и за међународне филмске копродукције.

- Нисам хтео да узмем новац, већ сам тражио да ми замене гуме, јер се тешко набављају - прича Петковић. - Продуценти су у почетку мислили да су добро прошли, све док не би схватили да су те гуме много скупе. Управо захваљујући страним копродукцијама, сви моји аутомобили су добро "обувени".

ФЛОЈДОВ НАБУЏЕНИ "ФИЋА"

МЕЂУ аутомобилима који се памте захваљујући филмском платну, свакако је и Николина љубичаста "ајкула" из филма "Ми нисмо анђели". Овај ауто истиче његов статус великог београдског заводника. Публика се сећа и Шурдиног "шевролета", који је у доба снимања серије "Врућ ветар" представљао све само не појам доброг аутомобила. Занимљиво је да је исти модел коришћен и у култном холивудском филму "Амерички графити".

Бранимир Митровић Флојд (Драган Николић) и његов набуџени "фића" одавно су део историје српског филма.