Мистерија царске куле са осам углова

ИАКО су прва систематска истраживања локалитета "Врело" у близини села Шаркамен код Неготина, с краја 3. и почетка 4. века нове ере, почела пре више од 20 година, а 1996. у маузолеју пронађен сет златног накита царице-мајке Максимина Даје, загонетка Шаркамена никако да се одгонетне. Археолози у шали често кажу како је на Шаркамену пронађено више злата него керамике. И заиста, последњих година откривају се неки детаљи који немају с чиме да се упореде, па и тако додатно доприносе мистерији самог места. Лане је то био водоторањ, један од најочуванијих на нашим просторима, а сада је то северна кула западне капије која је изненадила истраживаче.

- Ископавањем северне куле западне капије дошли смо до сазнања да је кула врло карактеристична зато што је кружна изнутра а осмоугаона споља. Шта је тачно, засада не можемо да кажемо, јер ни код нас, ни у свету, нема аналогије за овако нешто. Ископан је улаз у кулу, где су степенице које су поплочане опеком и ископан је квадратни канал уз северни зид куле, чију функцију засада не знамо. Материјала има изузетно мало - каже Марија Јовић, мастер археологије.

У новембру ће се радити геофизичка проспекција у унутрашњости локалитета, јер се верује да и ту има неких објеката и да би ту могла да буде царска палата.

- Југоисточни угао утврђења са југоисточном кулом је најмаркантнији објекат када се приближавате локалитету. Он доминира Врелском реком и на неки начин је репер локалитета, показатељ да сте стигли на Шаркамен. Планирано је било и да реконструишемо западну капију са две куле, северном и јужном, то су осмоугаоне куле, јер кроз ту капију се иде на део локалитета где се налази царски маузолеј, који је такође конзервиран и онда имамо три целине које су на том путу посетилаца, јуисточни угао са кулом, западну капију и маузолеј - каже руководилац радова на "Врелу" др Софија Петковић, виши научни сарадник Археолошког института у Београду.

Утврђење датира с краја трећег и почетка четвртог века

Шаркаменски комплекс, 100 са 100 метара, представља утврђени резиденцијални комплекс који је имао одбрамбену улогу, али је настојао да својом монументалношћу покаже да ту живи цар. "Врело" на своју царску улогу подсећа и због водоторња, који је комплекс напајао водом, контролисао њену проточност...

- Ту су остаци ниша, лепи довратници, лукови и други детаљи који су давали једну посебну црту естетици овог компекса. У свакој од просторија наилазимо на остатке рушења ових грађевина, а ове године уочили смо постојање црепова, што значи да је у извесној мери барем део објекта који смо до сада открили био завршен - истиче Игор Бјелић, мастер архитектуре.

Сваки зид, сваки камен има своју причу, приповедају археолози, јер нам чак и рушевине говоре да ли је неку грађевину срушило време или, можда, људи.

- Презадовољни смо учињеним, јер је заиста урађено више него што смо планирали. Надамо се да смо овим нашим ископавањем направили добру подлогу онима који се баве заштитом непокретних културних добара и да ће се сада, после две године паузе, ово до сада ископано конзервирати, јер је непобитна чињеница да оно што је до сада земља чувала, кад се ископа брзо пропада. Суштина је свакако да се све ово заштити, да бисмо сутра могли од тога да правимо развој културног туризма. Имамо подршку што се тиче суфинансирања пројекта истраживања, али потребна нам је већа подршка по питању инфраструктурног обезбеђења, од изградње пута, осветљења, обезбеђења и свега што је потребно једном локалитету да му пружимо шансу да одрживо може да се развија и да опстане - каже координатор пројекта, археолог и виши музејски саветник Музеја Крајине Гордан Јањић.

Археолог Марија Јовић са сарадницима

Овогодишње истраживање трајало је 42 дана и са милион динара финансирало га је Министарство културе и информисања. Општина Неготин и Музеј Крајине су за ове намене издвојили око 400.000 динара.

УДАРНИЧКИ

АРХЕОЛОЗИ су се током ове кампање фокусирали на истраживања југоисточног дела утврђења и унутрашњост јужне и северне куле западне капије. Помагала су им десеторица радника.

Истраживачки тим имао је пуне руке посла

ОВОГОДИШЊЕ радове, нажалост, обележио је почетком августа вандалски чин трагача за златом у коме су непознати непоправљиво уништили водоторањ за снабдевање водом, јединствен на нашим просторима. Тада су страдали и други објекти.