БРОНЗАНИ велики жупан Стефан Немања однедавно "станује" као подстанар у једном београдском сутерену, јер је морао да оде у егзил из сефа банке у Новом Пазару, где је, као у самици, под кључем и у мраку, пребивао читаву деценију - каже др Добросав Никодиновић. Овај угледни стари лекар, пензионисани специјалиста неуропсихијатрије, који је радни век провео у Новом Пазару, понео је у пртљагу бескућничку бисту оца српске нације селећи се под старе дане у Београд.

- Већ сам доживео велике проблеме и нападе од острашћених исламиста због Немање, па вас молим да не објављујете где сад станујемо, да нас неки муџахедин не нађе и овде - замолио нас је др Никодиновић, док нас је водио у сутерен пун сандука и крша. - Од 2002, Удружење "Рас" узалудно је покушавало да постави бисту оца српске државе у Немањину улицу у Новом Пазару. Сматрали смо да му је место испред градске куће, јер је данашњи град изграђен на темељу престоног Раса. Нажалост, споменик је постао у толикој мери политичко питање и мета религиозних примитиваца да смо морали да се одселимо из Новог Пазара. Немању сам морао сам да маскирам у џакове током селидбе, да га неко од носача не би намерно оштетио.

Саговорник "Новости" истиче да је разлог његове и Немањине селидбе страховита кампања политичког и верског екстремизма и примитивизма.

- Створене су генерације младих људи који појма немају ко је Немања, али су спремни да униште његов споменик јер је био Србин, што је довољно за мржњу - са уздахом констатује др Никодиновић. - Вајар Никола Коља Милуновић направио је бисту тако да Немању представља као владара и државника, а не као српског свеца, управо да не би вређао верска осећања муслимана.

Да се споменик не би тумачио као националистички провокативан, није урађена монументална фигура, већ само попрсје високо 75 центиметара. Ни такав, скромни Немања није добио простор у Новом Пазару.

СРАМОТА НА САБОРУ УДРУЖЕЊЕ "Рас" је доживело највеће разочарање када су неколико година локални свештеници СПЦ направили проблеме у организовању културне манифестације "Немањин сабор" у Дежеви, где се налазио двор великог жупана. - Сабор смо организовали крај археолошких остатака дворске цркве, за коју мало ко и зна да постоји - каже др Никодиновић.
- То је после извесног времена засметало локалном свештенику, који је на саборима узимао богате прилоге, јер су посетиоци мислили да тај новац сакупља за обнову храма. Онда је покушао да уништи сабор, забрањивао је парохијанима да долазе, претећи да им неће опојати мртве ни пресећи славски колач. Тужио нас је, као да је лично Немања, за узурпирање имовине, односно археолошких остатака. Судија, муслиманка по вери, ухватила се на суђењу за главу и рекла: "Аман, попе, што ти смета што људи долазе да виде своју баштину?"

- Дуже од деценије Удружење "Рас" се узалудно дописује с новопазарским градским властима тражећи мало простора за споменик - каже др Никодиновић. - У почетку, нису се уопште удостојили да нам одговоре. Када смо поновили захтев, обавестили су нас да постављање таквих објеката није предвиђено генералним урбанистичким планом Новог Пазара". У следећем одговору су навели да би споменик ометао "пешачку комуникацију". Тако је биста утемељивача српске државе изједначена с тезгама, надстрешницама, киосцима и кафанским баштама. У једном од образложења, градска управа то недвосмислено саопштава: "... историјска чињеница да је Стефан Немања оснивач српске државе свакако носи осредњу тежину, и иста не спада у ред одлучујућих правно-релевантних чињеница на основу којих се мериторно одлучује у предметном захтеву."

Више пута је било најављено постављање споменика, али како одобрење од новопазарске општине није добијено, Немања је почео да се сељака. Фама око непостојећег споменика је нарасла, па је бронзани велики жупан почео, и пре него што је постављен, да добија претње да ће бити уништен.

- Кад смо градске власти замолили да изложе бисту у холу зграде општине, одбили су нас уз образложење да не могу да јој гарантују безбедност - каже др Никодиновић. - У Музеју "Рас" су вероватно мислили исто, па су и они одбили да изложе Немању. Бисту је једина с радошћу прихватила основна школа у Дежеви. Ипак, решили смо да не одустанемо од постављања споменика у Новом Пазару, изграђеном на темељима Немањиног Раса. Зато смо закупили сеф у банци, где смо сматрали да ће биста бити безбедна, и оптимистички веровали.

У Удружењу "Рас" кажу да од 2002. очекују да ће се новопазарске власти уразумити, али узалудно.

- Нису општинске ћате саме забраниле Немању, већ по налогу политичких или верских лидера који промовишу непоштовање устава и закона Србије и шире верску и националну нетолеранцију - огорчен је стари психијатар. - Због такве атмосфере Срби се масовно селе из Рашке области. То сам на крају и ја учинио, парадоксално, као председник удружења које је створено да подстакне повратак Срба у област где је рођена српска држава. Доселио сам се у Београд, седим уз бронзаног Немању и пишем књигу о Рашкој области, јер, нажалост, нико колевку српске државе није детаљно обрадио последњих 900 година.

ПАНТЕОН НЕМАЊИЋА

САН чланова Удружења "Рас" је да се на платоу крај Немањине задужбине Ђурђевих ступова изгради српски културно-духовни центар у коме би се посетиоци упознавали са два сјајна века немањићке Србије и где би се током целе године одражавале научне и културне манифестације.

- Ту би било и једино долично организовати и прославу правог дана државности Србије, коју је створио Немања, јер ми тренутно славимо само обнову државности. Нажалост, наша идеја је све даље од остварења, јер се простор око Ђурђевих ступова, иако под формалном заштитом државе и Унеска, непрестано узорпира. Дивља градња, пред којом надлежни затварају очи, прети да заклони Ступове.