ДОБИЛИ смо нове споменике под заштитом Унеска! Стећци, јединствени средњовековни надгробни споменици, после седам година рада на том пројекту, уписани су на Листу светске баштине. Одлука је донета на 40. заседању Комитета за светску баштину у Истанбулу.

Ово је заједнички пројекат Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије. Четири државе одлучиле су још 2009. да израде номинацијски документ да би споменици који представљају део заједничке традиције и културе народа који живе у њима постали део светске баштине. Био је то пројекaт за који су се четири земље определиле без подстицаја са стране, први такав после ратних сукоба на Балкану деведесетих година.

- Упис стећака на Унескову листу светске баштине је још једна потврда какво све културно благо Србија може да понуди свету - изјавио је, за "Новости", министар Иван Тасовац. - Посебну димензију заједничкој номинацији четири државе региона даје и чињеница да имамо несумњиво компликовано наслеђе политичке прошлости које се рефлектује на садашњост, али и доста заједничког културног наслеђа, важног због будућности.

Министар Тасовац подсећа да је заједно с колегама из Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине уручио номинацију генералној директорки Унеска Ирини Боковој на састанку Савета министара културе Југоисточне Европе још 2014. године у Охриду.

- После тог свечаног чина, уследио је двогодишњи рад на усклађивању документације, уз, понекад, супротстављена, не само стручна мишљења између наших држава - објашњава Тасовац.

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА - Успешан завршетак процедуре номинације представља добар пример регионалне сарадње - каже Тасовац.
- Користим прилику да се захвалим бившем министру Небојши Брадићу, за чијег мандата је започет тај дуготрајан процес, као и свим сарадницима из Министарства и Унеска који су на томе радили.

Представници 21 чланице Комитета за светско наслеђе оценили су Номинациони досије с великим уважавањем сарадње на међународном нивоу.

- Било је и оних који су покушали да осујете овај пројекат само зато што су га заједно радили стручњаци из четири бивше југословенске републике - каже Мирјана Андрић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе. - Ипак, спровели смо га до краја, уз велику помоћ Дарка Танасковића, амбасадора Србије у Унеску. Најважније је да поново радимо заједно и да заједно бринемо о споменицима. То је најбитнија поука и порука с конференције у Истанбулу.

За упис на Листу светске баштине било је предложено 30 некропола, од тога три из Србије. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је око 4.400, у Црној Гори око 3.500 и у Србији око 4.100. Назив номинације је "Стећци - средњовековни надгробни споменици".

ЦРКВЕ НА КиМ ОСТАЛЕ УГРОЖЕНЕ

НА заседању Унесковог комитета у Истанбули, као и претходних година, говорило се и о статусу манастира и цркава на КиМ - Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице и Богородице Љевишке, који су заштићени као Унескови споменици у опасности.

- Покренуто је питање о томе да ли би требало да се скину с листе угрожених споменика. Њихов статус је, међутим, остао непромењен, што нама одговара - каже Мирјана Андрић.