ПОЈАЧАНО сушење стабала које је узело маха после 2012. године, довело је шуме у Србији у катастрофално стање. Готово да нема врсте дрвећа које овај проблем није "начео", нити места у Србији где сушење шума није забележено. Од храста лужњака у Срему, до смрче на Копаонику. Осим тога, наше шуме су десетковали и летњи пожари и зимске ледене кише. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно, нарочито у градским и приградским срединама.

Овако за "Новости" стање зеленог појаса у Србији оцењује професор др Милан Медаревић, професор Катедре планирања и газдовања шумама Шумарског факултета у Београду. Он подсећа да је пошумљеност Србије око 29 одсто, што није ни трећина територије. Осим тога, како наглашава, стање у неким крајевима Војводине је критично!

- Под стаблима је само око седам одсто Војводине, а требало би да их буде барем двоструко веше - каже наш саговорник. - Посебно забрињавајуће је у неким крајевима Севернобачког, Средњобанатског и Севернобанатског округа у којима су праве шуме нестале. Штавише, у Банату и Бачкој има места која немају готово ниједно стабло.

И "слика" појасева зеленила и шума око већих градова Србије, по Медаревићевим речима, врло је шаренолика.

- На територији Београда има око 50.800 хектара шума, али је неопходно да се та површина повећа - наглашава професор. - Важећим Просторним планом Србије предвиђено је да се, до 2020. године, пошумљеност престонице повећа за 5.600 хектара. Тај план је, међутим, због многобројних околности - недостижан.

На истоку, југу и југозападу земље, како каже Медаревић, има и "светлих примера" где је пошумљеност и двоструко већа од српског просека, али и за те средине она није оптимална.

- У општини Бор, на пример, под шумама је више од 46 одсто територије - објашњава професор. - Али, за тај крај то није довољно, пре свега због индустрије по којој је овај град познат. Зато би шумовитост Бора и околине требало да буде барем 60 одсто. Слично је и у Златиборском округу. У том региону шумске површине требало би да се подигну на 70 са садашњих око 43 одсто. Разлог за то су велика потенцијална изворишта питке воде у овој регији, која би шуме најбоље заштитиле од разних штетних утицаја.

И у Пчињском округу, прича наш саговорник, шуме већ "заузимају" четрдесетак одсто територије, али би требало да се прошире барем за половину како би штитиле и оплемениле скроман састав земљишта.

- Просторним планом Србије из 2010. године, било је предвиђено да се током наредне деценије у Србији пошуми још 90.000 хектара - подсећа професор Медаревић. - Али са садашњом динамиком пошумљавања две до три хиљаде хектара годишње, тај план је тешко достижан. Осујетили су га пре свега шумски пожари током 2012. године, када је изгорело око 12.000 хектара шума, као и непрекидно сушење стабала. Само на Тари је, годину касније, посечено више од 27.500 метара кубних јеле и смрче, а у зиму 2014. у источној Србији лед и мраз су десетковали 56.000 хектара шума.

Проблем је, како каже професор, и у нашем односу према дрвећу и томе што смо заборавили колико је свако дрво благородно.

- Шума се радо сетимо и о њима размишљамо само у време летњих врућина - наглашава Медаревић. - Кад становништво трага за дашком свежине, обично се сети да је већ у приградским шумама температура од пет до шест степени нижа него на градском бетону. Чим прође лето заборави се и на дрвеће и на животну средину. А шума је, не заборавимо, најбољи и најјефтинији филтер за добијање питке воде, спречава клизишта и ерозије, смањује буку, ублажава климатске промене, тишином и одвојеношћу амбијента умирује и опушта...

БУКВА ОХРАБРИЛА

ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила - каже професор Милан Медаревић.

- Наиме, овог лета, забележен је енорман урод семена букве. И то морамо да искористимо. Део посла свакако ће одрадити природа, наравно и наша струка, али посебно сугеришемо власницима приватних букових шума да ову прилику не пропусте за планско подмлађивање стабала.

Карикатура Горана Дивца


КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА

* ШУМЕ спречавају настајања бујица, а сливна подручја обрасла шумом имају од 30 до 50 одсто ниже водостаје

* ХЕКТАР високих шума ствара три тоне кисеоника

* ЧАК 68 тона чађи и прашине може да прими хектар букове шуме

*l СТАБЛО дивљег кестена, старо око 30 година, годишње задржава 120 килограма прашине и 80 килограма аеросола

* ХЕКТАР клеке у атмосферу годишње емитује око 30 килограма бактерицида, што је довољно за дезинфекцију мањег града.