НЕОЧЕКИВАНО, археолози Народног музеја у Аранђеловцу открили су ових дана монументалну средњовековну цркву на Венчацу, која архитектонски припада истом стилу као задужбине краља Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели!

Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића из 16. века, а нашли рушевине два века старијег храма, с остацима фресака осликаних руком великог мајстора. Археолог, доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је реч о задужбини неког високог племића или самог владара, а по времену градње то би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

- Нигде у Шумадији до сада није пронађена овакав монументални храм у српско-византијском стилу - каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. - По народном предању овде су се налазили двори деспота Бакића, а Народни музеј из Београда је више пута изводио њихова ископавања. Међутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриће крије неколико десетина метара даље у шумском густишу. Међутим, кад је у остацима двора Бакића откривен камен с остатаком фреске, аранђеловачки музеалци су посумњали да потиче из неке оближње цркве.

- Открили смо запис генерала Јована Мишковића, јунака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, који бележи предање да се на Дворинама налазила црква посвећена Светом Илији - каже.

- Анализирали смо конфигурацију терена и надгробне споменике, међу којима је било много мемерних средњовековних монолита. Почели смо да копамо око њих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може рећи да је црква била широка најмање 13 метара и дужа од 20 метара, што је чини врло великом за доба средњег века.

Вест о открићу је прострујала кроз Аранђеловац и у помоћ музеалцима су прискочили многи грађани. Археолошки локалитет на Венчацу је посетио и владика шумадијски Јован, а по његовом мишљењу откривена црква била је седиште Венчачко-руднике митрополије у 17. веку.

- Та спонтана помоћ и интересовање показују љубав нашег народа према својој баштини - каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу. - У рашчишћавању и уређењу локалитета учествовала су удружења грађана "Павле Бакић" и "Трагови", студенти Високе технолошке школе, фирма "Геопирамида" обавила је геодетска снимања, огромну помоћ дале су фирме "Омиа Венчац" и "Грини" из Орашца. Они тиме раде и за будућност Аранђеловца, јер смо уверени да ће Дворине постати изузетна туристичка дестинација.

ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ

ДАНАС изгледа загонетно зашто је тако монуметална црква на Дворинама прављена у шуми, далеко од насеља, али у средњем веку овај простор није изгледао тако.

- Стари мештани Бање сећају се да је још у њиховом детињству простор око Дворина био тересасто уређен и под старим виноградима. У средњем веку ово је био густо насељен крај, а неки извори наводе да је поред Венчаца пролазила важна саобраћајница, Доњобеоградски друм са Рудника - каже Владан Миливојевић.


Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"