Ђурићи сањају три оброка дневно

ЗОРАН (46) и Гордана (43) Ђурић, супружници из Црвенке, имају једанаесторо деце и једну заједничку велику жељу коју сами не могу да остваре - да им породица не буде гладна. Ђурићи немају ни социјалну помоћ, ни дечје додатке, па су три оброка дневно нешто о чему могу само да сањају. Најмлађе дете, које има свега месец дана, Гордана не може да подоји јер због слабе исхране нема довољно млека.

- Једемо најчешће једном дневно - каже Зоран. - Често се дешава да не можемо да купимо ни хлеб. У продавници су нам одобрили да можемо месечно да пазаримо "на црту" само до 500 динара, док ја не добијем пензију. Хлеб нам је више пута куповала православна црква из Црвенке, а главно јело нам је кувани кромпир.

Зоран је инвалид, без дела кости лобање на левој страни главе и без десне шаке. Оштећења је задобио као грађевински радник пре десет година у Београду и пре пет и по година у Сурчину.

- Примам инвалидску пензију од 24.600 динара, и то је једини приход породице - објашњава Зоран. - У Центру за социјални рад рекли су да је то велики просек по члану породице да бисмо могли да добијемо социјалну помоћ. Три најстарије ћерке, од којих имамо и петоро унучади, удате су, па нас је у кући остало десеторо. Дечји додатак може да се оствари само на прво четворо деце, а она су прешла 18 година.

Старија деца раде у сезони на њиви за надницу, и сав новац одлази на храну.

- Мука је од краја октобра до априла, када нема сезонског посла и кад буквално гладујемо - предочава Зоран. - Не памтимо кад смо купили гардеробу. Носимо ствари које су нам поклоњене, а деца наслеђују одећу једна од других. Троје иде у школу, али немају право на бесплатне уџбенике зато што породица није корисник социјалне помоћи.

Пре четири године доселили су се из Обреновца у Сивац, где живе Горданини родитељи, а у новембру прошле године су се преселили у суседну Црвенку, у кућу у којој не плаћају кирију, него само струју и воду.

- Велики су издаци за комуналије, које не успевамо редовно да измиримо. Свака помоћ би нам добродошла, али су нам најнеопходнији храна и средства за хигијену. Људи добре воље, који желе да нам помогну, могу да нас нађу у кући у Улици маршала Тита 25 у Црвенки. Бићемо им неизмерно захвални - каже Зоран.

ПОМАЖЕ И ОПШТИНА

ЂУРИЋИ наводе да су им досад највише помогли Јанош Саваи, Горданин ујак из Сивца, и заменик председника општине Кула, такође Сивчанин, Велибор Милојичић.

- Милојичић је омогућио да три пута годишње од општине добијамо једнократну новчану помоћ од 3.000 до 5.000 динара, а захваљујући њему наша деца имају и бесплатну ужину у школи - истиче Зоран.