ГОДИНУ дана пред смрт, осамдесетогодишњи Димитрије Крестић, архимандрит крушедолски, схватајући значај просвећивања свог народа, 1842. године покренуо је иницијативу да се оснује Прво читалиште у Срба. Захваљујући тој идеји, коју су тада оберучке прихватили угледни грађани ове сремске варошице, данас пуне 174 године постоји Српска читаоница у Иригу.

Једини сачувани документ који сведочи да је иришка Читаоница најстарија установа те врсте код Срба, јесу "Писма Доситеја Обрадовића" из 1833. године, коју је Читаоници, поводом оснивања, поклонио први српски књижар Глигорије Возаровић. Ова књига и данас се чува у сефу ове културне установе, која у фонду има 46.629 књига.

Крестић, игуман манастира Крушедол, златним словима уписан је у историју српске културе. Родио се 1762. у Иригу, где је и завршио осмолетку. Од ране младости био је наклоњен монашком животу, те 1775. одлази у манастир Крушедол. Крајем 18. и почетком 19. века, које је означено као време тешког и мучног напредовања, као период када почиње дефинитиван обрачун са феудалним поретком у Европи, када се мобилишу нове снаге за борбу старог и догматског, а за нове друштвене, економске и духовне вредности, Крестић, као истакнути човек цркве и утицајна личност у карловачкој митрополији, бори се за хуманизам и залаже за нови филозофски правац заснован на рационалистичким схватањима природе и друштва. Као посланик у Народно-црквеном сабору у Карловцима имао је контакт са виђенијим људима тога доба. Један од њих, био је и Доситеј Обрадовић, који је игуману евоцирао успомене на боравак у Хопову и Иригу.

ПРВА АДРЕСА У "СРБСКОЈ ШКОЛИ" ПРВОБИТНА Читаоница налазила се у здању иришке "Србске школе", на месту некадашње Дирекције пољопривредне задруге, да би 1962. била измештена у зграду у којој се данас налази Туристичка организација општине Ириг. Коначну адресу пронашла је у згради Дома културе, у коју је пресељена пре 15 година, где је и данас.

У таквим околностима веома образован Димитрије, покреће иницијативу за оснивање читаонице, у којој су га подржали Ирижани. Међутим, он постаје и њен први добротвор. Његовим прилогом од 100 форинти и портретом, радом сликара Јована Поповића, који се данас налази у Патријаршијском музеју у Београду, створени су услови за почетак рада читаонице, а посебно за претплату на илирске, пештанске и немачке новине. Његовим примером кренули су и многи други Ирижани, који су свесрдно помагали читаоницу.

- Циљ оснивања читаонице био је да се купује свака српска књига, или новине, које се појаве, посебно "Сербске народне новине", "Сербски народни лист" и књиге које је издавала Матица српска, како би се на тај начин помогла српска књижевност - каже Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу, отварајући књигу Доситеја са посветом Возаровића.

Идејни отац Српске народне читаонице иришке, како је носила назив у његово време, која са поносом носи епитет најстарије, умро је 10. марта 1843. Убрзо после смрти овог умног човека, који је себи за живота подигао споменик и ушао у историју свог народа, Ђорђе Куљанчић, адвокат из Пеште, објавио је књигу, у којој је песма на седам страна посвећена Димитрију Крестићу, а завршава се стиховима:

"Смртишту

нека је земља

Твоме лака

Споменик вечниј

си дигао сам

Биће ти сјајном

сведочанство време".


-Вера Новковић, директорка Српске читаонице, са Доситејевим "Писмима" и специјалном кутијом у којој се књига чува


РАТОВИ

ТОКОМ 174 године постојања, Српска читаоница у Иригу није радила само у два периода - за време Првог и Другог светског рата.

АРХИМАНДРИТ КРИО КАРАЂОРЂА

ПОСЛЕ гушења Првог српског устанка у Србији 1813. године, Крестић је у манастир Крушедол склонио вођу устанка Карађорђа, кога је неко време крио од аустријских власти.


"Писма Доситеја Обрадовића" са посветом дародавца Глигорија Возаровића, првог српског књижара