ПОДУНАВСКЕ Швабе, које су 1785. године основале Црвенку, вратиле су се у Немачку после Другог светског рата, а иза њих су остали винарски подруми, некад важан део друштвеног живота овог градића у Бачкој, а данас његов визуелни идентитет.

Са обе стране црвеначке Улице Моше Пијаде, у подножју Телечке висоравни, нанизано је више од 30 подрума, а уз њих су остале нетакнуте, као истргнуте од заборава, и куће некадашњих виноградара и два очувана бунара. Покрајински завод за заштиту споменика културе настоји да сачува овај етно-простор, јединствен у нашој земљи.

- Године 1784. атар будућег насеља премерен је на кућне и општинске плацеве, винограде, ратарска поља и пашњаке. Од укупно 15.694 катастарска јутра, 881 је припало виноградима. Према указу царице Марије Терезије, сваки досељеник је добио по виноград и ослобођен је плаћања свих пореза.

Подаци Дворске коморе казују да је 515 насељених породица поседовало кућне плацеве и винограде - наводи етнолог у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Мирјана Ђекић.

Досељеници су, истиче Ђекићева, с првим засадима чокота винове лозе почели одмах.

- Чар вина и винограда био им је добро познат, као и технологија коју су пренели из матичних подручја. Лесно земљиште Телечке висоравни било је више него подобно, те су убрзо кренуле и прве, праве бербе грожђа - напомиње она.

Винарски подруми у Црвенки нису од почетка постојали. Власници винограда имали су идеју о складиштењу вина и алата, коју су спровели у дело ископавањем мањих удубљења у лесној заравни.

- Касније, када је у Црвенки почела да ради циглана, од ових удубљења настају подруми, чији се сводови озиђују. Подруми, од којих су неки дугачки и до 200 метара, по правилу су се састојали из три дела. У улазном је неретко била и покоја озидана пећ - кухиња, у којој су се припремале гозбе за виноградарске породице и њихове госте.

У другој просторији, која је дужа, биле су пресе за цеђење грожђа и алатке. Трећи део служио је за смештај буради са младим вином. Споља су подруми пленили разноликим улазима и декорацијама - износи Ђекићева.

Златно доба винарских подрума у Црвенки биле су тридесете године прошлог века, када је у овом насељу било 630 винограда.

- У то време надалеко је био чувен црвеначки Кирбај, који је почињао у другој недељи октобра и трајао док се домаћини и гости не уморе од гозбе и новог вина, рампаша. У Црвенки су посебно били цењени "ружица" и бело вино, док се црвено мање конзумирало - предочава Мирјана Ђекић.

Иницијативу покрајинског завода да се винарским подрумима у Црвенки врате стара слава и сјај подржали су месна заједница, Фонд "Подруми Телечке висоравни" и Удружење виноградара "Стари подруми".

- Наша је амбиција да некадашње подруме претворимо у култна места у служби вина, где би се оно чувало, дегустирало и продавало. Желимо да подстакнемо млађе генерације да се баве виноградарством, да споје традицију са новим кроз вино, јер, како каже изрека: "Ко пије вино, ближи је Богу" - поручио је Мирко Марић из удружења "Стари подруми".

На географској дужини као Бордо

МАРИЋ наглашава да би садашњи становници требало да се угледају на староседеоце Црвенке, објашњавајући да од два хектара винограда једна четворочлана породица може пристојно да живи.

- Црвенка се налази на истој географској дужини као и Бордо, па у нашем атару може да се производи квалитетно вино као у том чувеном француском виногорју - каже Марић.

Разгледнице и грб

ДИРЕКТОР Фонда "Подруми Телечке висоравни" истиче да пожутеле разгледнице и стари грб Црвенке јасно показују колико су винарски подруми важни за историју града.

- Подруми су били неизоставни на разгледницама и оцртавали дух Црвенке. На левој страни грба је класје жита, а испод њега раоник, док су са десне стране чокот винове лозе са гроздовима и обриси винских подрума - описује Таталовић.