СВАКИ дан превале 110 километара да би дошле до посла и вратиле се кући. Организовано, као војска, њих 200 дневно запути се у престоницу, да издржава своју породицу. Вредне и марљиве руке, "Зуски" (скраћеница од Зузана), или бединерки, како саме воле да их зову, из села Падина код Ковачице, постале су незаменљиве за многе београдске породице. Без препоруке, ове кућне помоћнице нису ушле ни у једну кућу.

Недостатак посла и тежак живот на селу натерао је многе жене из Падине да почну да бединују по кућама, још седамдесетих година. Како кажу мештани Падине, некад их је било много више, а данас тек око 500 жена из њиховог села повремено иде да ради у Београд. Први аутобуси крећу у пет изјутра, а враћају се у 19 часова. Тачно се зна станица где их оставља шофер, код Славије и Правног факултета, и одатле свака у своју породицу. Многе од њих у рукама имају и факултетску диплому. Неке су чак завршиле и два факултета.

- Посла за мене није било ни у струци, ни ван ње - започиње причу Маријана Мелиш (42) из Падине. - Завршила сам за текстилног инжењера у Зрењанину и Економски факултет у Београду. Нешто мало сам радила у селу, а када сам остала без посла, по препоруци пријатељице, почела сам да чувам две девојчице.

Обучена у традиционалну словачку ношњу, прича нам Маријана о свом послу, венчању, обичајима... Како вели, ношња се поново враћа у моду, међу младима, нарочито о празницима, када су манифестације, или кад иду у цркву. Ни оне старије "Зуске" не одустају од традиционалне гардеробе, па у широким сукњама и у сијасет подсукњи одлазе на рад у Београд.

- Жене у Падини зими издржавају породицу - прича нам Михал Кукучка, Маријанин отац. - То је и један од разлога што наши ратари могу да чекају добру цену кукуруза и других житарица преко зиме. Некад сам и сам знао да зарадим за двоје. Мало смо обрађивали и земљу, па моја жена Ана није морала да бединује. Данас су друга времена.

Оптимистичан је, међутим, Кукучка. Показује своје село. Лепоту равнице. Све је ушорено. Сређено. Травњаци покошени, нигде отпада, а у башти као да је сваки лист обрисан. Али, не чуди што Падина важи за најчистије, али и најбогатије село у крају. Овде 90 одсто становништва чине Словаци, који су овде дошли из Словачке 1806.

Приврженост породици за коју раде и љубав према послу, главна је карактеристика ових жена. Неке од њих, верне су фамилији којој служе и више од 30 година. Међу њима је и Марка Петраш, која ће ове године навршити 70 лета.

- Идем сваке недеље у Београд - са осмехом говори Марка, обучена у широке сукње и огрнута вуненом марамом, чије ресе прекривају руке. - Останем два дана, па се вратим у Падину. У овој фамилији сам више од три деценије. У ствари, ја сам део ове породице. Господа коју чувам имају 87 и 83 године. Имају медицинску сестру, али помажем и ја. Кувам, пеглам, перем, спремам кућу. Ништа ми није тешко.

Некад је и посла, а и кућних помоћница било више. Кажу да су морале у аутобусу да стоје до Београда. Сада су дошла нека друга времена. Једно је ипак сигурно, нема куће адвоката, глумаца, певача, амбасадора, а да у њу није ушла "Зуска" из Падине.

- Навикла сам брзо да радим - готово у даху нам је испричала Ева Шуља (55). - Нашу децу су чувале баке, а ми смо радиле. Сада одлазим трипут недељно у Београд. Спремам, пеглам, усисавам, бришем, све радим... Ако желе, некад и скувам. Често ми траже да припремим неко традиционално словачко јело.


ЦЕНОВНИК

"Зуске" из Падине углавном се договарају око цене. Ипак, њихова дневница је између 2.500 и 3.000 динара.

- Сат рада кошта у просеку око 500 динара - прича Маријана Мелиш. - Чување старије особе наплаћује се од 120 до 150 евра недељно и после сваке недеље, долази друга жена да ради. Углавном се по две смењују, јер је напорно.


СКУПОЦЕНЕ НОШЊЕ

Посебно раскошна словачка ношња носи се на свадбама и црквеним службама. Још има жена које шију ношњу, док се везе машински. Целокупан вез једне ношње може да кошта и до 500 евра.


КОД "ЗУСКИ" ВИШЕ ПАРА НЕГО КОД ММФ

Многи превозници у Падини, али и околним местима задовољно трљају руке, јер имају сталне муштерије до Београда. Када су, међутим, пожелели да подигну цену карте, жене из Падине су кренуле у штрајк.

- Тад су им рекли да наше жене имају више пара у кешу од Међународног монетарног фонда и да немају права да се жале - каже у шали Кукучка.