У СРПСКОЈ православној великој гимназији је најпре према себи, а онда и према свима другима, био изузетно строг. У Матици српској је истрајно и предано радио деценијама и био и њен потпредседник. Најзад, у кафани "Липа" био је ненадмашан козер и човек широког срца и још шире руке.

У историји новосадског школства, дужој од два века, нема значајније и необичније личности од Васе Пушибрка (1837-1917). Управитељ Српске православне велике гимназије, овај професор математике и физике, био је, без прекида, невероватних 39 година!

- Патронат гимназије је Пушибрка за управитеља поставио 1871, шест година пошто је постао њен професор и он је то био до одласка у пензију 1910. Гимназија је тада била епархијска школа и у Патронату су седели најумнији људи нашег народа. Неретко су му на челу били и сами српски патријарси, што говори и о њеном значају и критеријумима за избор њеног управитеља - каже Радивој Стојковић, директор Гимназије која данас носи име свог великог ђака Јована Јовановића Змаја.

Неки од патријарха који су били на челу Патроната, попут Георгија Бранковића или Викентија Проданова, и сами су били ђаци Српске православне велике гимназије. Као управитељ, Пушибрк ју је, притиснут између жеље мађарских власти да је, нарочито после оснивања своје Државне гимназије 1872, сасвим укину, и непресушне потребе васколиког српства за образовањем на свом језику, чувао и сачувао, ризикујући не само своју управитељску, већ и личну судбину.

* Васа Пушибрк (1837-1917) / Пушибрк са супругом Софијом

Тако је, у време другог избора њеног негдашњег ђака Светозара Милетића за новосадског градоначелника, што је и за опстанак Гимназије било изузетно важно, а чему се противила промађарски опредељена група окупљена око будућег патријарха Германа Анђелића, са ђацима и већином професора предњачио у подршци барду пречанског српства.

- Под притиском Анђелића, Патронат је тада тражио да се против Пушибрка спроведе истрага. Оптужби је ослобођен тек пошто је, после велике борбе, у Патронату превладала већина која је била склона Милетићевој Народној странци - забележили су хроничари тог бурног и славног времена.

А колико високе образовне критеријуме је Пушибрк у Гимназији држао, најбоље сведочи чињеница да је она, за време док јој је био управитељ, ишколовала чак шест потоњих српских академика - Станоја Станојевића, Петра Коњовића, Радивоја Кашанина, Јована Радонића, Тихомира Остојића и Богдана Гавриловића.

* Пушибрк у средини, лево Лаза Дунђерски, сасвим десно Исидор Бајић и професори у башти кафане "Липа"

Када се Пушибрк 1910, на свој захтев, спремао да оде у пензију, Патронат је од великог Уроша Предића наручио његов портрет. Штавише, у гимназијски статут тада је дописано да тај портрет мора да стоји у кабинету сваког будућег управитеља, па Пушибрк, ево већ више од једног века, озбиљним и проницљивим погледом, са кабинетског зида гледа све своје наследнике.

А да би се испричао други, не мање раскошан део приче о великом човеку чија слава равноправно може да се мери чак и са славом чувеног професора београдске Велике школе Косте Вујића, узгред рођеног Бечкеречанина, ваља се преселити у некадашњи Лебарски сокак, данас новосадску Милетићеву улицу. Ту и сада стоји кафана "Липа" у коју је Пушибрк свакога дана, без изузетка, навраћао два пута - пре и по подне. Тако је, кроз године и деценије, "професорски сто" за којим је он неприкосновено столовао, постао својеврсна институција у институцији. За њим је врцало од каламбура песника Лазе Костића, мудрих мисли Антонија Хаџића и Милана Савића, председника и секретара Матице српске, савета главног градског физика др Мода Борнера...

* 1900. Гимназија "Змај Јован Јовановић" сачувала аутентични изглед некадашње, подигнуте према пројекту Владимира Николића, њеног ђака

Ту су, кад год би долазили у Нови Сад, седели и Урош Предић и Јован Дучић, ту је, за кафанским клавиром, Исидор Бајић, најпре Пушибрков ђак, а потом и гимназијски професор, компоновао "Српкињу", једну од својих најлепших песама. Ту је, најзад, волео да сврати и Лаза Дунђерски, родоначелник славне породично-економске династије, о чему сведочи и ретка фотографија коју проналазимо у архиви Рукописног одељења Матице српске.

- Једно од најоригиналнијих сведочанстава тог времена је пивска кригла коју је 1907, у част 70. рођендана Васе Пушибрка, тадашњи закупац "Липе" Јозеф Оберинг поручио чак из чувене фабрике порцелана у тадашњем Карлсбаду, данас Карловим Варима - каже Љиљана Лазић из Музеја града Новог Сада, у којем се чува тај драгоцени предмет.

Композиција на кригли говори све: у средини је, нешто већа од осталих, фотографија слављеника Пушибрка, а око њега Лаза Костић, Антоније Хаџић, Милан Савић, иначе отац велике песникиње Анице Савић Ребац, Урош Предић и други угледници који су "Липу" доживљавали као другу кућу и начинили је културним светилиштем.

* Кафана "Липа" омиљено састајалиште боема

Поврх те композиције је записано "Успомена на Васу Пушибрка 1937-1907", а испод "Друштво из `Липе`".

За вечно сећање!


РОЂЕНИ СОМБОРАЦ

ВАСА Пушибрк је, иначе, рођен у Сомбору, у трговачкој породици. У Српској православној великој гимназији положио је ниже разреде, да би више свршио у Будимпешти. На универзитету у Бечу је дипломирао 1865, положивши одмах и професорски испит. Поред математике и физике, у Гимназији је предавао и астрономију, земљопис и природопис.


ИШКОЛОВАЛА УКУПНО 44 АКАДЕМИКА!

ПРЕ Станојевића, Коњовића, Кашанина и осталих академика који су Гимназију учили у време управитеља Пушибрка, у златни низ српских бесмртника су се већ били сврстали и њени ђаци Ђура Даничић, Јован Ђорђевић, Змај, Лаза Костић... Доцније су то постали и Младен Лесковац, Бошко Петровић, Живан Милисавац, Александар Тишма... Све у свему, из чудесне школе на новосадској Златној греди до данас су потекла чак 44 српска академика!