БИЛО му је само седам лета када га је мајка Олга, након што јој је супруг Георгије преминуо од сушице, у потрази за бољим животом, из родног Мокрина одвела у бели свет. И то право у - Чикаго, код свог оца Раде Добрића, који је нешто раније одјездио преко Баре. Стасавао је мали Светозар, а у школи, потом и на факултету, у много чему, поготово на перу, био умешнији од вршњака. Књига га је, у настојању да прошири знање, непрестано надахњивала и широм отварала врата успеха. И тако је овај Србин, поникао на северу Баната, вредан и упоран, досањао амерички сан. Прво је завршио студије књижевности, па магистрирао и на крају докторирао, стекавши звање универзитетског професора. Светозар се временом афирмисао као књижевни критичар, а посебно као песник. Данас је, можда, најстарији активни поета на свету. Напунио је, наиме, 30. јануара 101. годину. И још се, дознајемо, вешто рве с римама.

Стваралачка каријера Степанчева разноврсна је. У Америци је, иначе, познат као Стивен Степанчев. У препискама, међутим, које је размењивао са пријатељима у Србији, између осталог, и с чувеним поетом Васком Попом, па с Миодрагом Павловићем, као и са својим Мокринчанима - књижевником Рашом Поповим и професором Драгољубом Бардрљицом, увек пишући ћирилицом, потписивао се као ваш Светозар. Тако је, уосталом, по рођењу, прибележен у матичне књиге у Мокрину. И увек је, у свакој коресподенцији са завичајем, наглашавао да је Србин. Код нас се, међутим, о њему неправедно мало зна. С Попом је, изгледа, био најприснији.

То се може закључити на основу рукописа на разгледницама које Васко слао Стивену из Београда, Мексика и других светских метропола с речима искрене подршке и поштовања. Разгледнице брижно у свом музеју у Мокрину чува Бадрљица. За америчке медије Степанчев је увек био занимљив. То је и сада када је закорачио у сопствени други век. Код нас је недовољно представљен, у свега неколико текстова у штампи.

- Степанчев, овде, пре свега као књижевни стваралац, заслужује знатно већу пажњу - наглашава Бадрљица. - У Америци је, између осталог, на енглеском језику објавио 11 књига поезије. Само једна од тих збирки доспела је до наших читалаца. Превео ју је на српски Раша Попов, па је, с насловом "Голубица на багрему", 1977. године објавила Књижевна општина Вршац. Стихови саткани од носталгије за родним крајем и сећања на најраније детињство и своје најближе. Пет Степанчевих песама нашло се у књизи поезије наших стваралаца у расејању, коју је, с предговором Десанке Максимовић, 1980. објавила крушевачка "Багдала". И то је, с наше стране, у издавачком смислу, чини ми се, све. А могло је, а може и сада, много више... Ми у Кикинди у Мокрину, који га познајемо и поштујемо, 2007. године, њему у част, приредили смо две књижевне вечери...

* За америчке медије Степанчев увек био занимљив

После студија, 1937. године, Степанчев почиње професорски рад, који прекида 1941. године. Одлази у рат, из кога се четири године касније враћа с одликовањем. Поново је за катедром, на Квинс колеџу Њујоршког универзитета, од 1948. године, па све до пензионисања 1985. Није се, иначе, никада женио. Помало је био особењак. Становао је, до пре неколико година, у једном њујоршком самачком хотелу. Није, под теретом година, могао више да се у потпуности сам стара о себи, па се преселио код рођаке, код које је и овога јануара прославио 101. рођендан.

* Поруке Васка Попе драгом пријатељу у Америци

ЧИМ ДОЂЕ У ЗАВИЧАЈ, ПРВО У ЦРКВУ

СТЕПАНЧЕВ није често долазио у Србију, последњи пут то је било крајем прошлог века. Одлично је, иначе, говорио матерњи језик. Чим би закорачио у родно село, прво је одлазио у цркву, да се прекрсти и за своје почивше запали свећу. Обавезно би на неколико дана скокнуо до Великог Семиклуша у Румунији, на само двадесетак километара од Мокрина. Тамо, нажалост, нема више рођака по мајчиној линији и из породице Добрић.

* Разгледница од Миодрага Павловића

ЕКСПЕРТ ЗА ЕНГЛЕСКИ

- ПРОФ. др Стивен Степанчев предавао је енглеску књижевност. Написао је, с тим у вези, универзитетски уџбеник, који се у високообразовним установама САД увелико користи. Био је и гост предавач у Данској, на Унивезитету у Копенхагену - прича Бардљица.


ЈУГОСЛОВЕНСКИ ДАН У ЧИКАГУ

ПРВИ новинарски рад Степанчев је објавио у "Американском Србобрану" у броју од 8. јула 1933. године, у којем описује Југословенски дан на сајму у Чикагу. У истој публикацији је и његова прича "Милан", у којој је читаоцима предочио све муке у искушења наших исељеника у САД.