За мене, као и за моје колеге, ово откриће је врхунац рада у науци. Открића као ово дају валидност избору каријере у науци и показују вредност многих одрицања на том путу.

Ово, ексклузивно за "Но­­­вости", каже професор Вук Мандић, члан научног тима који је потврдио постојање гравитационих таласа и доказао да је Ајнштајн био у праву.

Др Вук Мандић је рођен у Прибоју, одрастао у Подгорици, а студије је 1998. године завршио на Технолошком институту Калифорније (Caltech). Докторирао је на Берклију, постдокторске студије завршио на Калтеку, да би 2007. године дошао на Универзитет Минесоте, где предаје физику.

Његово име ових дана објављују сви светски медији. Мандић за наш лист објашњава:

- Ово откриће доприноси бољем разумевању фундаменталне науке, конкретно бољем разумевању простора и времена. А фундаментална наука вуче све друго. Можда је најбољи пример сам Алберт Ајнштајн. Када је написао теорију релативитета, није имао на уму практичну примену те теорије. Међутим, данас, сто година касније, ми сви користимо навигациону технологију као што је ГПС, која не може да функционише без теорије релативитета.

И при овом открићу, колаборација чији је проф. Мандић члан створила је нову технологију у више области која ће моћи да нађе практичну примену. Као пример, наш саговорник наводи боље ласере и нове алгоритме за компјутерска израчунавања. А његов научни тим део је међународне колаборације која броји хиљаду истраживача.

- Група коју водим на Универзитету у Минесоти члан је међународне колаборације још од 2007. године - објашњава наш саговорник. - Од тада смо водили неколико пројеката у потрази за такозваним стокастичним гравитационим таласима који настају када се гравитациони таласи свих објеката у свемиру саберу. Ти радови објављени су у најпрестижнијим научним часописима.

Тим са проф. Мандићем на челу водио је и један од радова чији резултати су објављени пре неколико дана, којим су показали да су стокастични таласи већи него што се могло замислити и да постоји могућност да у наредним годинама буду детектовани.

- Колаборација је сада објавила прво директно мерење гравитационих таласа, које је Ајнштајн предвидео још 1916. године, али је претпоставио да никада неће бити детектовани, јер су веома ниског интензитета - објашњава проф. Мандић. - Али технологија је узнапредовала и уз помоћ ЛИГО детектора су 14. септембра 2015. године први пут детектовани ови таласи у судару две велике црне рупе. Обе су имале масу око 30 пута већу од масе Сунца, а приликом судара окретале су се брзином од половине брзине светлости.

У овом историјски забележеном катаклизмичком судару ослобођена је, додаје, огромна енергија, једнака маси три Сунца и претворена у гравитационе таласе, које су детектовали.

НОВИ ОБЈЕКТИ У СВЕМИРУ

ОВО откриће, објашњава проф. Мандић, потврдило је тачност Ајнштајнове теорије релативитета, век после њеног објављивања. Али најважнији резултат овог открића је, наглашава, што сада постоји потпуно нови начин да се посматра и проучава свемир. У наредним годинама очекује још више открића, али и доказе о различитим врстама објеката у свемиру.

ДОКАЗАНО, АЛБЕРТ ЈЕ БИО У ПРАВУ

ЧОВЕЧАНСТВУ је требало време од једног целог века да потврди оно што је Алберт Ајнштајн предвидео у својим радовима из 1916. године - постојање гравитационих таласа!

Мистериозно таласање у структури простор-време које је настало много раније него је наша планета кренула да се формира, делује на лаике и оне који се овим проблемом не баве као тешко разумљива појава која узбуђује тек ексклузивни број оних који су имали талента, лудости и храбрости да се упусте у проучавање нечега тако тешко објашњивог. Разлог настанка ових таласа је покрет маса која доводи до концентричних таласа који скупљају и шире простор-време.

Ајнштајнова Општа теорија релативитета је постојање ове појаве предвидела, али је требало 100 година да се они детектују. Ово је важно јер се добијају нове информације о свемиру. Први пут директно уз помоћ инструмената истраживачи су детектовали један од гравитационих таласа.

Они су изузетно слаби таласи у простор-времену, односно четвородимензионалном простору који обухвата време и три просторне димензије. Научници су сада у обради сирових података претворили таласе у звук.

На конференцији за новинаре у Вашингтону медијима је пуштен звук који они називају “цвркут”, односно сигнал који су чули 14. септембра. Сигнал је био једва приметан чак и када је појачан.

Научници су прву индиректну евиденцију о постојању гравитационих таласа пронашли током седамдесетих година прошлог века, када су прорачуни показали врло мале промене у орбитама две звезде које су се сударале, а тај рад је један од оних који је 1993. године добо Нобелову награду за физику. Члан тог тима Чед Хана рекао је да су гравитациони таласи “звучни запис универзума”.

Америчка национална фондација за науку одлучила је 1979. године да одвоји новчана средства да пронађу начин да открију таласе. n

ПОСЛЕ СУДАРА ДВЕ ЦРНЕ РУПЕ

Гравитациони таласи се налазе свуда у природи, али су веома ниског интензитета. Ово што је сада детектовано је резултат врло “интензивног догађаја”. Наиме, велики међународни тим астрофизичара користио је новији и унапређени инструмент вредан око 1,1 милијарду долара знан као ЛИГО да би открио гравитационе таласе настале после судара две удаљене црне рупе, што је један од начина како они настају.