ВАШИНГТОН - Међународни тим научника објавио је данас да је открио гравитационе таласе, што је огромно откриће на путу да се потпуно разуме гравитација. Гравитациони таласи су таласи у ткању простор-времена, које је Алберт Ајнштајн предвидео пре једног века.

Поједини научници упоредили су овај помак са тренутком када је Галилео Галилеј узео телескоп да погледа планете.

Ови таласи настају приликом деструктивних догађаја у универзуму, а астрономи су узбуђени због њих јер се тако отварају врата ка новим начинима посматрања космоса.

Ово је за астрономе као када се неми филмови претворе у тонске, јер гравитациони таласи представљају звучни запис космоса.

"До овог часа су нам очи биле усмерене у свемир, али нисмо могли да чујемо музику. Небеса никад више неће бити иста", рекао је астрофизичар са универзитета Колумбија Саболч Марка, члан тима који је открио таласе.

Велики међународни тим астрофизичара користио је новији и унапређени инструмент вредан око 1,1 милијарду долара знан као ЛИГО (Ласер Интерферометер Гравитатионал-Wаве Обсерваторy) да би открио гравитационе таласе настале после судара две удаљене црне рупе, што је један од начина како они настају.

Научници су у обради сирових податак претворили таласе у звук.

На конференцији за новинаре у Вашингтону медијима је пуштен звук који они називају "цвркут" (ћирп), односно сигнал који су чули 14. септембра. Сигнал је био једва приметан чак и када је увећан.

Неки физичари говоре да је ово откриће по величини равно открићу субатомске честице Хигсов бозон, док други говоре да је веће и од тога.

"Ово се стварно може поредити једино са Галилејовим узимањем телескопа и гледањем у звезде. Наше разумевање неба се драматично променило", рекао је теоријски физичар универзитета Пен Абхај Аштекар, који није био члан тима за откривање таласа.

Теорију о гравитационим таласима први је поставио Ајнштајн 1916. године, у склопу своје теорије опште релативности. Они су изузетно слаби таласи у простор-времену, односно четвородимензионалном простору који обухвата време и три просторне димензије
.
Гравитациони таласи настају када се сударе два масивна али компактна објекта, као што су црне рупе или неутронске звезде. Након тог судара настају таласи који брзином светлости путују кроз космос и утичу на њега.

Научници су прве индиректне доказе о постојању гравитационих таласа пронашли током седамдесетих година прошлог века, када су прорачуни показали врло мале промене у орбитама две звезде које су се сударале, а тај рад је један од оних који су 1993. године добили Нобелову награду за физику.

Данашња објава је директно откриће гравитационог таласа, што је велика разлика. "Једно је знати да постоје звучни таласи, али је сасвим друго када заиста чујете Бетовенову пету симфонију. У овом случају можемо да чујемо како се две црне рупе спајају", рекао је физичар са универзитета "Џонс Хопкинс", Марк Камионковски, који није био део тима који је открио таласе.

Члан тог тима Чед Хана рекао је да су гравитациони таласи "звучни запис универзума".

Ајнштајн је у својој теорији претпоставио да научници никада неће моћи да их чују. Он је касније довео у сумњу своју теорију, а 1930. године се запитао да ли заиста постоје, али су научници 1960. закључили да вероватно постоје.

Америчка национална фондација за науку одлучила је 1979. године да одвоји новчана средства за Институту за технологију Калифорније и Институту за технологију Масачусетса да пронађу начин да открију таласе.

После 20 година истраживања ови институти почели су да граде два детектора ЛИГО, у Хенфорду и Ливингстону, који су укључени 2001. године. После година истраживања без икаквог успеха, научници су схватили да морају да изграде још напреднији систем детекције, који је коначно покренут прошлог септембра.

"Ово је заиста научничко спуштање на месец и успели смо у томе. Слетели смо на месец", рекао је Давид Рајце, извршни директор ЛИГО-а.

Нови ЛИГО је на појединим фреквенцијама осетљивији од старог и може да открије таласе на нижим фреквенцијама, на којима стари није могао. У плану су нова унапређења.