КНЕГИЊА Милица, мудра владарка и светитељка, после шест векова вратила се кући. Споменик честитој заштитници средњовековне Србије откривен је у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица кнеза Лазара после погибије српског владара на Космету 1389. године управљала вазалном земљом, касније одгајала Стефана Лазаревића, где се замонашила и постала Евгенија, а по добијању завета Ефросинија, и где је и сахрањена 1405. године.

Величанствен споменик са постаментом висине четири метра дело је познатог уметника професора Драгољуба Димитријевића, пореклом из трстеничког краја, а донатор обележја које је постало заштитник моравског краја и народа је проф. др Радмила Милентијевић. Патријарх српски Иринеј први пут је у Трстенику откако је дошао на чело Српске православне цркве. Откривању споменика претходила је света архијерејска литурургија у Цркви Свете Тројице.

- Ово је дан када се света кнегиња Милица враћа своме граду, светој обитељи, и улива нам наду да смо остали великоцарски народ, народ пута Светог Саве, светих косовских мученика - поручује патријарх Иринеј, који је освештао новооткривени споменик. Патријарх подсећа да је мудра Милица, из светородне лозе Немањића, мајка седморо деце, признала турску владавину, милу ћерку Оливеру дала Бајазиту и принела друге жртве како би се наредних 70 година у напаћеној земљи осетио мир.

За донатора проф. др Радмилу Милентијевић изградња споменика имала је само чисте мотиве, јер је очување великих српских личности темељ будућности.

- Моји су корени у Србији, ту су моји дедови и преци - каже проф. др Радмила Милентијевић, која је за изградњу монумента поклонила 21.000 долара. - Отишла сам из Србије у 21. години. Сада сам напунила 84 године - и остала сам Српкиња. Мојој земљи потребно је пуно, и дошла сам да помогнем. Уштедела сам, зарадила, улагала, и имам прихода. Није ми циљ у животу да возим “кадилак” у Америци и “мерцедес” по Србији. Покушавам да помогнем где треба и где могу.

Драгољуб Димитријевић, знаменити вајар, професор Факултета примењених уметности, седам месеци је са сином Миодрагом радио на драгоценом обележју инспирисаном Миличином фреском у манастиру Љубостиња. Коаутор споменика изливеног у бронзи стварао је на раскршћу Србије, у срцу земље одакле је и сам потекао.

Патријарх Иринеј, представници општине, донаторка и аутор споменика

- Надам се да су отац и син спојили сложени мозаик у једну фину целину и, чини ми се, можда на прави начин допринели српској култури - напомиње Драгољуб Димитријевић.

Трстеничани су у великом броју дошли да поздраве откривање споменика кнегињи која је, према речима председника Општине Мирослава Алексића, управо са ове територије водила мудру политику, мирила синове и властелу, сабирала и очувала Србију.

- Нама је оставила Љубостињу, у којој је, заједно са Јефимијом, сахрањена. Наша је обавеза да чувамо сећање на њу - истиче Алексић. - Подизањем споменика, ми то и чинимо. Кнегиња Милица сада гледа ка улици која носи њено име и гледа ка кнезу Лазару и Крушевцу. Овим чином постала је наша заштитница.

Идеја о споменику кнегињи Милици у Трстенику, у општини од 40.000 душа, који се први пут спомиње као метох кнеза Лазара 1381. године, живи већ неколико година. Поплаве у мају 2014. године одложиле су намеру да се жеља Трстеничана и оствари. На крају, око идеје окупиле су се истакнуте личности и дародавац. За град кнегиње Милице, недеља је у сваком смислу била свечарски дан, са доласком високих званица из света уметности, културе, политике, друштвеног и јавног живота.

Свечаност је завршена посебном академијом “Од рода светла и славна”, где су наступали Борислав Бора Дугић, дуо Бојана Пековић и Александар Јокановић, вокални солиста Воја Спасић и вокално-инструментални састав “Архангели”. У касно поподне, већ су око споменика кнегињи Милици били окупљени пролазници који су, радознали, фотографисали нови симбол Трстеника.

Много Трстеничана присуствовало откривању споменика

ПОВЕЛА НАРОД

-Овај предивни споменик посвећен је најмудријој жени у нашој нацији и историји, владарки која је после слома косовског преузела жезал државе, повела народ ка Божјем путу. Сакупила је у Љубостињи многобројне удовице косовске, окупане сузама за својим мужевима и браћом. Та мудра жена је схватила време у којом је Господ изабрао да поведе свој народ у најтрагичнијем времену српске историје.

ГРАДИТЕЉИ СРПСКИХ СПОМЕНИКА

И професор Драгољуб Димитријевић и проф. др Радмила Милентијевић истакнути су неимари монументалних обележја у Србији. Признати вајар, који се у граду на Западној Морави сматра и завичајним аутором, израдио је у дугој каријери неколико значајних споменика

Др Радмила Милентијевић, емеритус Сити колеџа у Њујорку, донирала је и подизање споменика Филипу Вишњићу и дала више од милион и по долара у последњих 20 година само у хуманитарне сврхе.

Трстеничани су јој се одужили и уручивањем “Љубостињске розете” 2015. године.