Још је жива лоза Соколовића

ВЕЛИКА је част и одговорност бити 43. рукоположено свештено лице лозе Соколовића! Лозе, чији је родоначелник Макарије Соколовић, први српски патријарх на трону обновљене Пећке патријаршије. Лозе, чији би свештеник сигурно био и милешевски ђак, мудри Бајица, да није због данка у крви одведен у Цариград где је постао велики везир Мехмед-паша. Али, истовремено, неизмерно сам поносан и што сам унук српског светитеља, свештеномученика Будимира Соколовића.

Овако, ексклузивно за "Новости", говори ђакон Теодор Тоша Соколовић (43), свештеник Саборне цркве Васкрсења Христовог у Чикагу, директни потомак лозе Соколовића, која је Српској православној цркви "дала" 43 свештеника и монаха. Међу њима и четири патријарха - Макарија, Антонија, Герасима и Саватија. Али, и неимара Мехмед-пашу који се, знајући своје порекло, одужио роду обнављајући Пећку патријаршију и уписао у трајање подижући ћуприју на Дрини.

- То што су сви они моји преци испуњава ми срце и душу, али и обавезује да их својим примерним животом и радом будем достојан - прича нам ђакон Теодор. - Исто толико сам, такође, поносан што могу да кажем да сам члан породице која је вековима чврста у православној вери и преноси је, богу хвала, готово 500 година. Чували смо веру кроз векове, а православље у нама нису угасили ни ратови и различите власти, ни страдања и искушења. Вера је и нас Соколовиће одржала, као и цео наш српски народ.

Ђакон Теодор Соколовић, рођен је и одрастао у Америци, где је његов отац, протојереј-ставрофор Василије, службовао од 1970, када је емигрирао у Америку, до упокојења октобра 2015. Али, то што је Теодор рођен далеко од отаџбине, каже, није га удаљило од српске историје и традиције. Иако је најпре, у Колумбусу, дипломирао економију и књиговодство на Државном универзитету Охаја, "записима у генима" - није могао да одоли.

- Пожелео сам да будем као отац и, 1995. године, уписао сам Православни богословски факултет у Београду - наставља ђакон. - По завршетку прве године студија, због болести, вратио сам се у Америку и после паузе наставио богословско образовање. У ђакона ме је, 2008. године, у Цркви Светог Саве у Килкенију у Аустралији, рукоположио епископ аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић.

Светац Деда Будимир

С обзиром на то да није хтео да се одрекне економије, од рукоположења, ђакон Теодор ради два посла. Годинама је свештеник, али и један од високопозиционираних менаџера у чувеној светској компанији "Дилојт". Док је због послова у "Дилојту" радио у Аустралији, служио је у Цркви Свети Сава у Сиднеју и Храму Светог Ђорђа у Мелбурну, а од повратка у Америку богослужи у Цркви Васкрсења Христовог у Чикагу.

- Често ме питају како успевам, али мени је врло лако, јер у цркви служим недељом - наставља наш саговорник. - Ту се редовно виђам са земљацима и пријатељима. Цркве у Америци су важно и врло квалитетно место нашег окупљања, што у целој нашој заједници оставља трага. Јер, није само довољно бити православац по традицији, већ се сам смисао и учење наше вере и традиције мора непрестано спознавати. Само тако православље допире до срца у ком живи и одакле једино може да се шири.

Мехмед-паша Соколовић

Научио је то, каже, од оца и мајке и није му тешко да живи живот по православљу са супругом Тањом и ћерком Изабелом. Ускоро очекују и принову, а не би, вели, имао ништа против да то буде 44. свештеник из лозе Соколовића. Неизмерно је срећан и што је његова сестра Мирјана поносна на своје порекло. И она живи у Америци и са супругом Миланом Дамљановићем има три сина, који дично носе стара српска имена - Макарије, Методије и Максим.

- За нас који смо рођени и живимо далеко од отаџбине, најважније је да нашу децу васпитавамо у православном духу и да никада не забораве своје порекло - каже ђакон Теодор Соколовић. - Традиција је врло важна за очување нације и ми се тога увек држимо. У Кливленду, где сам одрастао, имали смо сваког петка часове српског језика, веронауке и фолклора, што је на мене оставило доживотни траг. Ми наше малишане одгајамо у таквом духу, а мислим да је врло важно и да Срби диљем света тако васпитавају своје потомке.

Теодор Тоша Соколовић

ХОДОЧАШЋЕ ПО СРБИЈИ

- ОТКАД памтим, са сестром Мирјаном сам непрекидно маштао да кад дођемо у Србију обиђемо што више наших светиња - прича ђакон Теодор Соколовић. - Иако смо често долазили, та жеља нам се остварила тек 1987. године. За нас је то било незаборавно ходочашће Србијом. Посетили смо тада Пећку патријаршију, што је за нас имало посебну значење као место где су трон српске патријаршије обновила два наша претка Соколовића. Обишли смо и Дечане, Грачаницу, Острог и манастир Бања код Прибоја. Посебно емотивна за нас је била посета Добруну и цркви у којој је служио наш деда Будимир.