Пупин освојио младе

МОЖДА ми нисмо само заборавни, можда мало знамо и мало се интересујемо за сопствену историју - говори наставница географије у пензији Милка Вишњић.

Са својом некадашњом колегиницом Снежаном Крунић дошла је на изложбу о Михаилу Пупину у Историјском музеју. Друштво им прави организована група ђака из београдске средње школе "Никола Тесла". Школарци слушају о великану, мало уз осмех, гуркање и понеку шалу, али...

- Нешто ће сигурно да се "залепи", само нека су дошли - додаје још једна времешнија дама.

Чини се да су управо организоване школске и студентске посете најбројније у овом музеју и припадници "старе гарде" који још доста и знају и памте. Недавно истраживање Београдског центра за људска права показало је да свега трећину Срба интересује сопствена историја, а да је 80 одсто - не познаје! Петина нас сматра да је најважнија историјска личност Србије Јосип Броз Тито, а сваки други Србин мисли - да је Вук Бранковић издао на Косову.

- Морали бисмо више да се занимамо за своју историју, нарочито за великане, за личности којима се поносимо као народ, јер су својим делима и знањем оставили трага и печат на човечанство. Деци треба да се уреже у памћење ко су Срби за понос - говори Снежана Крунић, слушајући о детаљима из живота и рада Михаила Пупина. Свима је било изненађење, па и њој, да се у Сједињеним Америчким Државама, Пупинова аутобиографија "Од пашњака до научењака", за које је добио и Пулицерову награду, чита као обавезна лектира. Али, не и код нас.

Аналитичари Историјског музеја имају само речи хвале за посећеност њихове тренутне поставке. Необичне, савремене, виртуелне изложбе о српском научнику, заслужном за телефонију какву је данас имамо, оснивање НАСА и још много тога...

- Ове године биће оборен рекорд у посетама нашем музеју, судећи по укупном броју посетилаца, као и по организованим доласцима школских група - каже Ненад Бељанац, из овог Музеја. - У последње две-три године бележимо раст по 20 посета. Док смо лане имали укупно 120 школских група, само овог октобра било је 50 ђачких долазака. За школарце, студенте и пензионере имамо попуст, па је карта уместо 200 - 100 динара.

Како Душица Бојић, директорка овог музеја, каже, изложба "Са Пупуном на ти" изазвала је велико интересовање, али и поставка у форми стрипа у Конаку Кнеза Милоша "Ево мене, ето вас", такође је привукла велики број посетилаца. Доста се људи занимало и за поставке које су се бавиле Карађорђевћима, Обреновићима, Првим светски ратом...

- Задовољни смо интересовањем за наше поставке, за овај музеј, као и за тренутну посвећену Пупину коју ће до краја децембра видети по две до три школске групе дневно, тако и за прошлогодишњу "Србија 1914" - каже наша саговорница. - Долазе нам посетиоци из целе Србије, али и странци, који чине чак око 20 одсто укупне посете нашем музеју.

И на Калемагдену, испред Војног музеја растрчао се велики број малишана. Сликају се поред топова. Видели су изложбу, па су пуни утисака.

- Волим историју, стално тражим од родитеља да ми купују књиге, а сада сам знање поткрепио - каже Александар Ђоковић, ученик четвртог разреда ОШ "Ђорђе Натошевић" из Новог Сада. - Био сам одушевљен средњовековним оружјем.

Дипломатске делегације, гости Београда, међу прве тачке за обиласке сврставају баш Војни музеј. И, по речима Маријане Јовелић, вишег кустоса, изненаде се када тамо не затекну само причу о оружју и Србима, већ путовање кроз историју и Балкана и Европе, о Србима у вековном јединству и повезаности са народима који их окружују...

- Стална музејска поставка покрива раздобље дуго 14 векова борбe за слободу, период од насељавања Словена на Балкан и стварања првих јужнословенских средњовековних држава, па до последњих ратних дешавања током деведесетих година прошлог века - каже Јовелићева.

Како наша саговорница каже, редовни посетиоци овог музеја су и ђаци, и старији суграђани, и малишани који доведу своје баке и деке, или родитеље...

СРЕДЊИ ВЕК

СВЕ више је заинтересованих за средњовековну Србију - каже Јовелићева. - Људи и те како имају осећај да треба ценити свој национални идентитет, своју традицију, али и везаност за традицију осталих народа. Када децу питамо шта су научили, често не знају тачно да формулишу, али је очигледна емотивна реакција, која их поново доведе овде.

НЕЗНАЊЕ

НАЈВЕЋЕ незнање примећено је код најмлађе популације узраста од 18 до 29 година, иако се очекује да су њихова знања најсвежија - закључак је испитивања "из прошлости, знање, незнање, употреба и злоупотреба историје", Београдског центра за људска права. - Око 75 одсто испитаника је знало одговоре на скоро 50 одсто питања, а 26 одсто њих је знало одговоре на више од половине питања. Једна трећина испитаника није знала да је Србија стекла своју независност на Берлинском конгресу 1878.