БОЖИДАР М. Глоговац (76) признаје да се завадио са законима биологије кад је у шездесетој одлучио да постане млад песник. Дипломирани филозоф који је радни век провео у "Југопетролу" где је "читао Канта и пунио канте нафтом" у следећих 16 година издао је једанаест збирки песама, али то не сматра правим успехом. Врхунац уметничке каријере за њега су стихови који су подстакли рађање једног српског детета у његовој родној источној Херцеговини, зацрњеној ратовима.

" Шта чекате Српкиње мајке

кад нема лепше песме од успаванке...

Крените ви ако не умеју други да спасавате српски род

Певајте Српкиње мајке нек вам се чује глас,

јер у вама је спас опстанку рода српскога

тако ми господа Бога, зато рађајте Српкиње мајке,

не питајте како, јер знате зашто"

- Замислите колико је потребна ова песма у Требињу где су погинула 222 сина јединца у овом рату, а сва њихова огњишта су угашена - горко цеди Глоговац. - После читања ове песме у малој требињској општини Берковићи, пришла ми је млада жена и рекла: "Песниче, натераћете ме да родим још једно дете, иако имам три ћерке". После годину и по, звони телефон у стану, а моја жена Смиља запрепашћено каже да ме нека жена из Берковића зове да кумујем њеном детету. Била је то она мајка с песничке вечери која је родила сина.

ОТАЦ У ЗАТВОРУ После "победе" 1947. Милован завршава у затвору јер је пре свега био Србин, што је било сметња. - Неизмерно сам патио за њим у затвору и за четворицом погинулих стричева, од којих ниједан није доживео тридесету - каже Божидар.

Саговорник "Новости" објашњава да песму носи у себи од гимназијских дана, кад је у Дучићевом родном Требињу морао да чита кришом његове књиге.

- Велики Дучић је после Другог светског рата сврстан у забрањене ауторе пошто је био исувише Србин - наводи Глоговац. - Тешко је тада било у српској Херцеговини, пуној српских јама о којима се није смело јавно говорити. Ипак, тамо где је камен студен, срце је вруће и режим није могао да победи моју бабу Саву и њену Вукову песмарицу.

Песник се са тугом присећа како му отац у детињству није могао певати јуначке песме, јер је био у затвору, иако је био на победничкој страни у рату.

- Пре рата био је један од виђенијих дубровачких Срба и усташе су зато његово име ставиле међу прва на листу за убијање. У задњи час је извукао породицу и вратио се у родно Моско крај Требиња.

Кад су усташе у јуну бациле у Корићку јаму 175 билећких Срба, Милован Глоговац је био један од организатора народне одбране у околини Моска.

- Постао је четнички командир и предводио борце који су разбили усташе - каже Глоговац. - Да њих није било, десио би се покољ гори од оног у Пребиловцима. Чудним путевима судбине, отац је 1943. прешао у партизане и прошао пешке од Требиња до Трста.


СРПСКА ЕПИКА

Кад су злобници коментарисали како дипломирани филозоф који точи бензин у канте чита Канта, песник је снагу поново пронашао у српској епици.

- Схватио сам да су Срби кроз речи Мајке Јевросиме дефинисали етичке принципе много пре мог омиљеног филозофа и етичара Канта - каже Глоговац.