ДОБИО је Светислав Буле Гонцић пасош, али није стигао до Минхена. Штета. Пропустио је баш много. Лик из култног филма "Октоберфест", који је годинама маштао о одласку на чувени минхенски фестивал, постао је идеја водиља многим љубитељима пива који средином септембра и почетком октобра бораве у Минхену. И истински кафански докторат, могло би се чак рећи дефиниција изворног хедонизма...

Када смо се већ задесили у 60 километара удаљеном Аугзбургу, грех је био не свратити до Минхена и видети шта је то што двадесетак дана годишње, почев од 1835, заокупља пажњу домаћих и страних туриста од јутра до мрака. Чињеница да фудбалери Партизана дан раније нису успели да се пробију из Минхена до Аугзбурга због огромне саобраћајне гужве, изазване управо "Октоберфестом", није нас поколебала. Воз је, ипак, оправдао очекивања.

Чим се уђе на "Октоберфест" први утисак је да је све организовано као нешто већи вашар у Србији. Пиво је база, али око хала у којима се точи нема чега нема. Од сувенира, шећерне вуне, до пљескавица, кобасица и разних ђаконија намењених искључиво пражњењу новчаника. Недостајала је само "крушка" у забавном делу парка и млађани момци у "силеџијкама" који из минута у минут обарају рекорде.

И таман кад човек помисли да све бајке које се годинама причају о овом догађају немају никакву реалну основу, улазак у халу мења све. Од прве до последње, а има их бар двадесетак, точи се пиво у литарским криглама. Упутства која смо добили говорила су да од 10, када се отварају капије, није могуће наћи слободно место за столом било ког произвођача пива. Претеривање је било минимално, јер је до 12 могуће "угнездити се" у неком ћошку, после тога вам више као веза не би помогла ни Ангела Меркел.

Огромне количине пива које се искапе за столовима "Левенброја", "Ердингера", "Пауланера" и осталих чувених произвођача пива, ни најмање не утичу на расположење присутних. У Србији се у фази у којој су се налазили туристи скупљени са свих крајева планете обично чује помињање уже и шире фамилије у негативном контексту, док се у Минхену излизала плоча са стандардном реченицом - "Нох ајнс, бите" (још једно, молим).

Оркестар са традиционалном баварском музиком је загревао атмосферу до максимума, а свакако најзанимљивији моменат је онај када се неко дохвати пуне литарске кригле и покуша да је попије на екс. Тада све стаје, скандирање се појачава како се кригла ближи крају, а тренутак када се види дно и овације које следе је тешко описати. Дама из Азије је побрала највише аплауза, а самоуверени момак са густом брадом је застао пред "вратима раја". Чињеница да није успео да искапи криглу изазвала је гомилу негодовања присутних. Његов пивски докторат није добио печат, али "Октоберфест" га свакако по свим сегментима заслужује.


ПРСАТЕ НЕМИЦЕ?

КАДА на друштвеним мрежама и сајтовима посматрате фотографије са "Октоберфеста", могли бисте да стекнете утисак да од прелепих и прсатих Немица нећете моћи да се концентришете на напитак од хмеља. За разлику од пива које није разочарало - конобарице свакако јесу. Млађане живахне Немице које скрећу пажњу на себе атрактивним изгледом претвориле су се у закопчане средовечне даме које су све само не провокативне. Тако је бар у преподневној смени, ко зна шта се догађа када падне мрак...