Репортаже

Василије Острошки: Светац који чуда чини

В. Кадић

16. 09. 2015. у 08:00

Указање лика великог православног светитеља подсетило због чега се не смањују колоне које чекају на поклоњење и благослов. Дуже од три века трају (не)објашњива исцељења. Неизмерна је његова љубав и милост

Василије Острошки: Светац који чуда чини

ДИЛЕМА да ли се ових дана у Острогу појавио лик Светог Василија Острошког или не, поделила је верујуће, али и оне који су далеко од Бога и овог светитеља. "Новости" су објавиле фотографију која не даје одговор на то питање, једнако као много пута пре, када се Чудотворац приказивао на острошким стенама, или када је спасавао вернике од обрушених камених громада, саобраћајних удеса и других невоља. Оно што нико не може да потре јесте дуга молитвена колона људи са свих страна света која траје вековима и слива се ка ћивоту свеца, приступајући и примајући од њега благослов! Многи проводе ноћи и дане под ведрим или кишним небом испод сурових камених громада у шаторима близу манастира.

Као парох никшићки при Саборном храму Светог Василија Острошког, удостојен велике Bожје милости да буде поред моштију Чудотворца је и отац Драган Крушић, сведок многих исцељења и услишених молитава.

- Ко је год дошао и приступио његовим светим моштима, искрено с љубављу и поштовањем, Свети отац Василије га је истински утешио и помогао му - каже за "Новости" протојереј ставрофор Крушић. - Неизмерна је његова љубав и милост, а чудеса свакодневна, јер та прича траје преко три века.

Нека од ововремених исцељења пренета су и на филмско платно, попут оног које се догодило тешко оболелој Рускињи Софији, муслиманки из Башкирије, којој је лобања била одвојена од кичме. Данас је она здрава упркос прогнози лекара, а после исцљења примила је православну веру. Софија скоро није могла ни да хода. У Острогу је примила Свету тајну крштења, а затим молећи Светог Василија за помоћ добила и исцељење.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ - ПРВИ пут посетио сам манастир Острог када је моја мајка Милева 1937. године, носећи мене испод свог срца, прешла преко планина и стигла у неко доба, ту преноћила, причестила се, а потом се вратила кући. Када се вратила из Острога срео је мој деда Радисав и рекао јој: "Невеста, ако то што носиш под срцем буде мушко то ће бити мој поп, јер одавно код Радовића није било попова." То је моја мајка запамтила и кад сам завршио факултет питала ме где ћу након тога, а ја кажем да идем у калуђере. Тако се испунило оно што је мој деда рекао мајци кад се вратила из Острога, а ја сам још био у утроби. И ето постао сам поп, постао сам владика, изјавио је недавно митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Недавно се изненада обрушила стена на улаз палионице свећа и никог није повредила! Памти се чудо острошког светитеља из времена Другог светског рата, када се немачка авионска бомба зарила у стену и није експлодирала, па потом догађаја из новијег времена када су се колица са бебом сурвала у провалију и распала у комаде, а детету ни по прсту! Острошки записивач јерођакон Пантелејмон је 11. августа 2005. године описао је исцељење петогодишње Александре од менингитиса и епилепсије заступништвом Светога Василија, а по казивању њеног оца Срђана из Београда:

- На нoгама је боловала менингитис, тако да убрзо није могла ни да стоји, нити да хода. Уз велики труд лекара почело је лечење изузетно јаким лековима. У међувремену јој је била дијагностикована и епилепсија. У Острог је доведена августа 1999. године у веома лошем стању. Родитељи су је унели на рукама са температуром и великим лимфним отоцима на врату. Код ћивота је Александри очитана молитва. У току молитве мајка је држала Александру и осетила је утеху од Светитеља, потврду у духу да ће све бити у реду, да ће њихове молитве бити услишене. Александра је, потом, трчећи стигла до конака, а затим и до доњег манастира, весела и раздрагана. По повратку у Београд, извршени су прегледи и резултати теста на менингитис су били негативни. То се десило без икакве терапије, а на велико чуђење неуролога из Неуролошке клинике у Палмотићевој улици у Београду. Александра данас има тринаест година, одличан је ученик, пева у црквеном хору, свира клавир и долази на поклоњење Свецу сваке године у Острог.

Записано је и исцељење дечака Немање из Плава, који је има јаке главобоље. Међутим, десило се да школа у којој је ишао организује једнодневну екскурзију до манастира Острог. Дечак је имао несносну главобољу све док није приступио свецу и помолио се за помоћ над његовим моштима. Тада је дечаковим мукама дошао крај, и кући се вратио потпуно здрав.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (22)

ПЕТАР

16.09.2015. 08:26

( 271 ) ( 12 )

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Свети Василије Острошки моли Бога за нас.

( 271 ) ( 12 )

Jovo Crnogorac

16.09.2015. 08:46

( 16 ) ( 227 )

Cudne se stvari desavaju u zemlji balkanskoj - Srbiji. Zamislite da niko ne zna da je Sv. Vasilije Ostroski ikada ziveo u Srbiji. Prema kazivanju nekih popova, on je ziveo u davna vremena kada nije nigde bilo ni Srbije ni Srba. Dakle, nije ni teoretski mogao biti Srbin ako je uopste bio ikada ziv. Mozda je je bio, ako je ikada bio ali je po necijim fantazijama pravio cuda u njihovim fantazijama. Zato, narode Srbije, nije sve tacno sto neko misli jer taj neko samo fantazira i zamislja stvari.

( 16 ) ( 227 )

pater f

16.09.2015. 17:36

( 72 ) ( 7 )

@Jovo Crnogorac - E moj zalosni,žalosna ti zemlja bila,pa zar još nisi naučio ne postoje "davna,davna vremena" ,al postoji manastir Ostrog iz 17 veka i njegov osnivač sv.Vasilije Ostroški . Kažeš nigde nas nije bilo?Pa tada pod otomanskom vlašću Srbija i Srbi se bore za svoju državu itd. moj brate srbine pocrnogorčeni.I tako davno,davno Indijanci na svojoj zemlji postadoše Amerikanci.

( 72 ) ( 7 )

Svetislav

17.09.2015. 01:58

( 23 ) ( 2 )

@Jovo Crnogorac - Zlonamerno poricanje nacionalnosti Sv. Vasilija Ostroskog, koji je kao i Njegos zna dobro da je Srbin. Dovoljno je samo da procitas neke od svecevih rukopisa gde se samo izjavljuje kao Srbin. Jos jedna vazna cinjenica je da je Sv. Vasilije Srbin iz Hercegovine, a nikada to nije bila Crna Gora. Cak je i pola sadasnje Crne Gore pripojen od srpske Hercegovine, ali samo pod uslovom da ostane srpska. Posto je postala italijansko hrvatska provincija, Republika Srpska ima pravo na Staru Hercegovinu.

( 23 ) ( 2 )