НА јучерашњи дан пре две године, Сандра Живковић (23), из Књажевца, била је, како сама каже - мртва!

Тада су је у Бечу, услед компликација изазване урођеном цистичном фиброзом, увели у вештачку кому, с циљем да јој продуже живот. Једина јој је нада била хитна трансплатација плућа. А, онда се чудо догодило. Плућа намењена другој особи добила је Сандра. Операција је успешно обављена, а ова девојка се јуче, тачно на дан када је пре две године уведена у кому, у знак сећања на особу која јој је подарила нов живот успела на 1.160 метара високу планину Тупижницу, у оквиру акције коју је симболично назвала In honor of my donor (У част мога донора).

- Намерно сам акцију назвала на енглеском, јер је то званичан светски језик - објашњава Сандра. - Мог донора нисам упознала, али сам му бескрајно захвална што ми је омогућио да останем жива и радујем се сваком новом дану. Желим да ова акција постане традиционална и да што већи број људи схвати да потписивањем донорске картице може другим особама да продужи живот.

Око 200 планинара из свих крајева Србије јуче се, на Сандрин позив, скупило у књажевачком селу Бучје. Ћутке су се окупили око Живковићеве, одајући јој сузним очима и дубоким поштовањем дивљење што се изборила за право да добије нову шансу.

Пре успона на Тупижницу, сви су ушли у овдашњу цркву, посвећену Светом Илији, где је Сандра запалила свећу и помолила се Богу за душу свог непознатог донора. Након тога, колона се, заштитнички, са Сандром у средини, упутила ка врху планине.

Рођена сам са цистичном фиброзом и до 21. године сам живела нормалним животом - прича нам, док се полако пење уз планину Сандра. - Тада ми се стање, изненада, нагло погоршало. Завршила сам у болници, везана за кревет. Једина нада ми је била да стигнем до Беча.

Сандрини родитељи и пријатељи су кренули у акцију и она је успела да стигне до главног града Аустрије. Смештена је у клинику, где је била стално прикључена на кисеоник.

Сећам се, тих сам дана, када сам могла, долазила до прозора и гледала људе како седе у парку - наставља Сандра. - И, тада сам имала само једну жељу - да и ја, макар још само једном у животу - седим безбрижно у парку. Данас сам, Богу хвала, добро и пењем се на планину!

Онда је, изненада, Сандра заћутала. Остатак пута до крова Тупижнице провела је ћутке. Окружена гомилом људи била је сама са својим мислима. А, на врху планине, утонуле у маглу, изненада су јој очи заблистале. Гледала је призор око себе, готово као да не верује да је успела да стигне куда је намеравала.

Знате, пре неколико дана ме је позвао један човек, чији син, који такође болује од цистичне фиброзе, ускоро треба да буде подвргнут операцији трансплатације плућа - казала нам је Сандра. - Питао ме је шта треба да ради када се операција заврши.

Сандра га је саслушала и одговорила му:

- Позвали сте праву особу. Када вам се син пробуди, имаће страшне болове. Ја сам, након трансплатације, услед несносних болова питала мајку зашто ме не пусти да умрем. Одговорила ми је да то неће урадити док има живота у њој - с тугом говори Сандра.

Након неколико дана, болови су нестали. Сандра је схватила да је успела. Окренуле се мајци, која је седела до њеног кревета и прошапутала:

- Хвала ти што ме ниси пустила да умрем!

Сличну поруку имала је и за оца чији је син чекао на трансплатацију.

Казала сам му: "Борите се, молите се, надајте се, али не дајте да ваше дете умре"...

ПЛАНОВИ

САНДРА, која данас води нормалан живот, студира туризам на Универзитету у Београду.

- Чим завршим факултет, долазим у Бучје - сигурна је Сандра. - Овде ћу засновати породицу и бавити се развојем сеоског туризма.