ОВАЈ месец сврстаће се у три најтоплија јула у последњих 130 година, али рекордне температуре из 2012. године неће бити оборене. Иако сунце пржи без паузе већ данима, без капи кише и тек ретким дашком ветра, за метеорологе је јул природно најтоплији месец у години, а врелине које буквално прже Србију, нису изненађење. Стручњаци ипак упозоравају да су пред нама све топлија лета, с обзиром на то да су температуре повезане и са глобалним отопљавањем.

По речима Станка Спаравала из "Метеоса", период од 15. до 31. јула уобичајено је најтоплији у години. И у том интервалу обарају се сви рекорди. Већ од августа дани су краћи и температуре изнад 40 степени Целзијусових нису очекиване.

- Са једне стране, то да је јул врео није ништа ново, али чињеница је да се клима мења и да су лета топлија - кажу у "Метеосу". - Сви топлотни рекорди оборени су у последњих 15 до 20 година. Осми месец 1992. године имао је просечну температуру 26,8 степени Целзијусових, а ове године јун је имао "само" 21,7, док ће јул бити међу три најтоплија јула икада измерена. За август се очекује захлађење и освежење, када ће и температуре пасти на подношљивих до 30 степени Целзијусових. Лето 2012. године, ипак држи рекорд најтоплијег од када мерења постоје, са просечном температуром 25,7 степени Целзијусових.

ПО речима Горана Пејановића, помоћника директора Националног сектора за климатске промене, све топлија лета и у Србији могу да се гледају и у контексту климатских промена.

- То што се температуре повећавају из године у годину јесте повезано са глобалним отопљавањем, неконтроисаним емитовањем угљен-диоксиода у ваздух и свим осталим елементима који утичу на климатске промене - каже Пејановић. - Температура је за 1,5 степени већа него на почетку века, а до 2100. очекује се да ће порасти за још од три до четири степена уколико не дође до реализације споразума о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу. То је велика и озбиљна промена и податак који би требало да забрине. Можемо да очекујемо да ће овако топлих и топлијих лета у Србији бити све више, јер тенденција јесте на порасту температуре.

По Пејановићевим речима, као последица глобалних промена климе регистроване су и промене у интензитету и учесталости појаве климатских екстрема.

ПРОШЛА, 2014. година је била најтоплија година у свету откад постоје инструментална мерења, а у Србији најкишовитија и друга најтоплија. Ове године, температура океана у екваторијалној области Пацифика виша је за два степена, тзв. El Nino, што ће допринети повећању глобалне темепературе за 0,1 степен наредних десетак година.

- У Србији је јун 2015. био веома топао, а до сада јул екстремно топао и екстремно сушан - каже Пејановић. - Одступања температуре су била за 3-4 степена виша у односу на просечне вредности за период 1981-2010, тако да се овогодишњи јул приближио рекордно топлом јулу 2012. Такође, регистрован је значајан дефицит јулске количине падавина.

Овај јул пролази уз метеоролошку карактеристику - екстремно топао, а август ће бити знатно пријатнији. У Хидрометеоролошком заводу Србије пре новембра не могу да дају озбиљније прогнозе за зиму, али по Пејановићевим речима, климатске промене условљавају да и зиме буду све топлије.

У ЦЕЛОЈ Србији се очекује топао и сушан август са температуром ваздуха изнад вишегодишњег просека за око три степена. Климатски изгледи показују да ће и септембар бити натпросечно топао са количином падавина у границама просечних вредности у већем делу Србије. Треба напоменути да ће и поред оваквих услова спорадично постојати могућност да у планинским пределима буде више падавина услед развоја конвективне облачности и појаве интензивних пљускова.


ЗАГРЕВАЊЕ

- Глобална просечна температура порасла је за 0,8 степени у односу на прединдустријски период, а у Београду, од када су почела мерења 1888. године, за више од 1,5 степени - каже Пејановић. - Највиши раст је заправо забележен од 1970. године, а последња декада је била најтоплија до сада. Загревање атмосфере прати загревање и повећање киселости светског океана. Сматра се да је у периоду од 1971. до 2010. године светски океан акумулирао преко 90 одсто вишка енергије настале због радијационог дебаланса услед повећане емисије гасова са ефектом стаклене баште.