Храм посвећен Светом Стефану, званично подигнут пре четири века у Сремској Митровици обавијен је мистеријом, која траје до данашњих дана. Историчари тврде да су га градили Римљани, а потом хришћани, а поједини аналитичари тврде да је Мала црква, како је народ зове, дело темплара. Аналитичар близак темпларима Живан Неговановић је први изнео у јавност тезу да је Мала црква дело крсташа.

- Преживела је Римљане, Турке и комунисте - каже Неговановић. - Изграђена је на савској обали и то на месту које је од давнина носило име Артемидин мост, што је један од занимљивих путоказа у далеку и најдаљу прошлост. Наиме, историјски извори из 4. века наводе да је 304. години дошло до масовних егзекуција над хришћанима у Сирмијуму, који су страдали као жртве Диоклецијанових прогона. А да су се погубљења вршила на Артемидином мосту на Сави. У периоду раног хришћанства, кад су хришћани били прогањани, обичај је био да место страдања буде обележено скромним грађевинама, мартиријумима. Мећу бројним мученицима (мартирима) погубљени су и епископ Сирмијума Иринеј и његов ђакон Димитрије.

Тачна година подизања овог мартиријума, односно цркве се не зна. Према хипотезама митровачког проте Владимира Милутиновића, постојала је скромна богомоља православног становништва, импровизована од стамбене зграде за време Турака, којој су после њиховог одласка додати апсида и звоник. Само се претпоставља да је садашња црква грађена на темељима скромне богомоље из раног 17. века.

Први писани помен о њој потиче из 1729. Једнобродна је, орјентисана у правцу југозапад - североисток. Визитатор Печујске бискупије 1729. године цркву описује као величанствену грађевину. А визитатор Карловачке митрополије 1732. године цркву назива "стародревном".

ИСУС СА АШОВОМ Неки мотиви на иконостасу су непоновљиви у светском сликарству. Призор Васкрсења Христова на другом спрату иконостаса, где је Христос приказан како држи ашов у рукама, а испред њега клечи Марија Магдалена - није забележен у аналима цркве.

- За ову цркву је необично и даје јој дозу мистериозног чињеница да није подигнута на неком од градских тргова, у центру, већ на обали реке и прилазима мосту, баш на простору где су страдали хришћани. И где још од 4. века траје континуитет обележавања на њихово погубљење. Дакле, ово место је свето још од позне антике - објашњава кустос Гордана Крстић, из митровачког музеја.

Поред тога, овде је у 18. веку постојало православно гробље о чему сведоче надгробне плоче које су данас постављене на бочне зидове цркве. Бити сахрањен у црквеној порти је била привилегија добротвора и значајних људи.

Дугогодишњи кустос др Мирјана Лесек у својим текстовима о знаменитој Малој цркви наводи да богато изрезбарени иконостас са сликарским радовима Теодора Крачуна представља изузетну појаву на подручју Србије. По стилским особеностима и богатству мотива, иконостас се везује за мајсторе дрворезбарских радионица југа и Свете горе. Иконостас припада типу вишеспратних олтарских преграда, у првој зони су престоне иконе, а у другој композиције празника, у трећу зону, у строгој хоризонталној архитектури уметнута је композиција Свете Тројице - Крунисање Богородице, док је у средини четврте зоне распеће с медаљонима Богородице и Св. Јована Богослова, а лево и десно су медаљони с апостолима, међусобно повезани стилизованим листовима и медаљони с пророцима повезани стилизованом виновом лозом и грожђем.

Као доказ да су темплари градили цркву Живан Неговановић наводи изјаву митровачког сликара и масона Драгана Мартиновића, који се сећа прича покојног Драгана Малешевића Тапија о Малој цркви.

У ЦЕНТРУ СВЕТА Седиште Међународног реда витезова темплара је у замку Томару у Португалу. Играђен је давне 1162. године. У овом замку српски темплари, Велики приор Србије, имају своју канцеларију.

- Тапи је пре више година у Цркви Св. Стефана, имао изложбу оригинала. Тада је старешина био свештеник Мирко Жеравић. На моје чуђење, Тапи му је говорио да је то храм који су изградили темплари. Нешто касније приликом копања за стазе око цркве, пронађен је темпларски крст, који данас тамо стоји - каже Мартиновић.

Драган Малешевић је волео да долази у Сремску Митровицу. Говорио је да је варош црна тачка историје, јер су се овде десиле велике трагедије. Али је исто тако увек говорио да је Митровица и бела варош, јер се, по њему, у овом граду десило нешто велико, што је оставило трага у српском народу. А то је управо култна Мала црква.

- Овде је некада погубљен Св. Иринеј, а за ово подручје се везују и Св. Димитрије, Св. Анастазија, 40 мученика клесара. Тапи је говорио да ће од њих једног дана у овом граду бити 40 реинкарнираних клесара, симболички 40 - масона - говорио је Драган Малешевић.

Темплари су блиски са Српском православном црквом и другим религијама. Ред има одличне односе са јерусалимским патријархом. А српском патријарху су темплари упутили писмо као информацију о свом деловању. При одредима користе српске храмове и славе Светог Ђорђа.

После Другог светског рата, у Малу цркву су похрањене слике и књиге из порушених и попаљених сремских манастира и храмова. Уз одобрење црквених власти проглашена је за Музеј црквене уметности. Мала црква се води као културно добро од изузетног значаја. Стекла је највишу категорију у категоризацији споменика културе. Ангажовањем протонамесника митровачког Милорада Голијана овај храм у своје окриље окупљао је све више младих верујућих људи, стваралаца и свих који у Богу виде наду, утеху и спас.