Интер сити воз, број 546, за Нови Сад преко Старе Пазове и Инђије, постављен је на први колосек. Полазак је у 12 часова.

Овако је јуче, нешто пре поднева, преко разгласа, Светлана Ристивојевић, спикер на Главној железничкој станици у Београду, најавила увођење првог "Штадлеровог" воза у саобраћај.

Атмосфера свечана, какву одавно новинари београдских медија нису имали прилике да забележе на главној станици. И не чуди, јер ово је прва нова електромоторна гарнитура на српским пругама од 1981. године, када су последњи пут набављени нови електровозови из СССР-а.

Збуњени гужвом, камерама, фото-апаратима, осамдесетак путника пробијало се до првог колосека. Комплетан менаџмент српских железница, предвођен генералним директором, Мирославом Стојчићем, будно је пратио њихове реакције. Ново, "на дугме", чисто, модерно, климатизовано... И, све је постало јасно. Схватили су путници да присуствују историјском догађају за наше "Железнице".

ДВЕ ГОДИНЕ ГАРАНЦИЈЕ Док је "швајцарац" развијао "стотку" огласио се у возу и генерални директор "Железница Србије". - Сликајте дисплеј - рекао је новинарима. - Имамо две године гаранције, возови су брзи, удобни, модерни и молимо грађане да их чувају. Што се тиче кочница, обављена су сва испитивања и када је реч о противклизној заштити добијене су све дозволе. Високе пероне у неким станицама прилагођавамо овим нископодним возовима.

За то време, у кабини (овај воз нема локомотиву, већ управљачницу) подне је стрпљиво чекала звезда дана - машиновођа Зоран Ђурђевић. Железничар, који 20 година управља возовима, од теретњака до сада најсавременије путничке композиције на српским пругама. Насмејан, срећан.

- Ово је први пут у мојој каријери да управљам потпуно новим возом - каже нам Зоран. - Прошао сам обуку, полигонско испитивање у Румунији. Најсавременија технологија - и одлично се сналазим.

За "Новости" најављује брзину, која ће прелазити "стотку", а између Нове и Старе Пазове може да се развије 120 километара на сат. Може воз и брже, до 160, али инфраструктура не дозвољава.

Звиждук. Новинари гледају на сат. Тачно је подне. И "швајцарац", тачно по реду вожње, клацкањем напушта београдску станицу. Чеп. И одмах после тога, ново, најгоре "уско грло". Савски мост. На дисплеју, којим је покривен путнички део композиције - тачно време, температура и брзина. Свега девет километара на сат. А, онда се обећање машиновође полако обистињује. У новобеоградску станицу стиже на време у 12.13. Онда Зоран гази "стотку". Наредна, Нова Пазова и три минита раније, тачно у 12.32. Пење се брзина на 120. и пет минута пре реда вожње композиција стиже у Стару Пазову.

Уз новинаре, ни путници нису крили одушевљење. Светлана Мичевић са шестогодишњим сином из Бешке, готово свакодневно путује возом. Утисци позитивни, све је каже лепо и чисто, и сада дефинитивно боље од вожње аутобусом. Комфорност се допала и Марији Стојев, студенту из Пирота, која је ето, први пут одлучала да возом иде од Београда до Новог сада. Повратна карта - 680 динара.

Путнике и новинаре у возу обишао је и представник "Штадлера", Фади Каиралах.

- Ово је први корак за Србију на дугом путу који подразумева сређену инфраструктуру - наводи Каиралах.

На крају пута, воз у Нови Сад стиже три минута пре реда вожње, тачно у 13.30. И на повратку за Београд стигли смо три минута раније од планираног времена.