ЧАК и ако не знате да су у њему, у последњој деценији 19. и прве три деценије 20. века, столовали српски патријарси, здање Патријаршијског двора у Сремским Карловцима ће вас несвакидашњим спојем елеганције и монументалности опчинити на први поглед. Ипак, тек када кренете кроз његове раскошне одаје, схватићете какво богатство и какав узвишени траг српског трајања оно чува.

- Ова капела је реплика капеле из чувене цркве Свете Софије у Цариграду, а 1896. ју је, уз благослов тадашњег патријарха Георгија Бранковића, осликао Урош Предић - каже, на првом кораку шетње кроз прелепо здање, историчар Срђан Ерцеган, руководилац ризнице СПЦ смештене у најлепшој грађевини "српског Сиона".

Крсна слава Георгија Бранковића, који је на челу СПЦ био од 1890. до 1907, био је Свети Димитрије, па је и капела посвећена том хришћанском великомученику. А на икони која га у њој оличава, у ратничком ставу познато црномањасто, младалачко лице, тек огарављене науснице, са дугом косом и сањалачким црним очима.

- Мада о томе нема писаних трагова, предање да је Предићу за лик Светог Димитрија заправо послужио песник Бранко Радичевић у Карловцима живи и данас - решава нашу дилему саговорник "Новости". - То предање вели и да је великом сликару за лик Христа послужио сопствени портрет из младих дана, а за икону Богородице лик његове мајке за коју је био изузетно везан.

Из Карловаца је од 1690. и сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, до 1930. године када је завршено зидање данашње Патријаршије, а трон враћен у Београд, нашом црквом управљало 20 митрополита и патријарха. У једној од седам одаја њене ризнице у карловачком двору подигнутом, иначе, по пројекту архитекте Владимира Николића од 1892. до 1895. су портрети њих 13, укључујући, разуме се, и Бранковића.

- У преосталих шест одаја су богослужбене књиге, иконе, и низ драгоцених предмета, махом са територије Срема и из наших светиња у Далмацији и Славонији - набраја даље Ерцеган. - Од књига, најстарији је Цветник из 15. века, а ту су и Октоих Божидара Вуковића штампан у Венецији 1537. и Београдско четворојеванђеље из 1552. године.

Дах застаје и пред шест филигрански изрезбарених престоних крстова, посебно пред оним највећим који је 1826. године, од сребра и злата, у Новом Саду искован за Храм Светог Стефана Штиљановића у манастиру Шишатовац.

- Том манастиру чији звоник је, да подсетим, подигао Вук Исакович, јунак романа "Сеобе" Милоша Црњанског, овај златни путир за вино је 1725. године из Петрограда послао руски патријарх Јоаникије - открива наш саговорник, показујући један од пет драгоцених путира који се чувају у ризници.

Ту су и иконе Свете Тројице и Страшног суда осликане у 15. веку у Цркви Пресвете Богородице у Дрнишу, у исто време насталог Христа у гробу из заветне цркве Светог кнеза Лазара у Далматинском Косову, позлаћени иконостас Храма Светог оца Николаја с почетка 18. столећа, брижљиво рестаурирани остаци некада раскошних иконостаса Старог и Новог Хопова, које су оскрнавили у Другом светском рату Павелићеве усташе, а потом једнако разверени сремачки партизани...

- Немогуће је, наравно, све побројати, а шта год да прескочимо огрешићемо се - каже Ерцеган. - Ипак, морам да издвојим овај златоткани фелон или огртач са његовим иницијалима у којем је Свети Петар Цетињски 1784. хиротонисан баш овде у Карловцима, у Цркви Светих апостола Петра и Павла. Као и ова два фелона која је карловачкој Горњој цркви даровала племенита кнегиња Љубица Обреновић која почива у Крушедолу, царској лаври наше свете Фрушке горе.


ПОВОРКА СВЕТИХ СРБА

У КАРЛОВАЧКОЈ ризници је више него импресивна и композиција чувеног иконописца Мојсија Суботића "Поворка светих Срба", осликана с почетка 18. века у православној цркви у Великим Бастајама, у западној Славонији. Из ње вас, као да су живи, гледају Симеон Мироточиви и син му Сава, краљеви Милутин и Стефан Дечански, цареви Урош и Лазар, деспоти Стефан, Максим и Јован Бранковић, преподобна мати Ангелина...

МОЖЕ САМО С НАРОДОМ

ДОБАР део драгоцености је у Карловце из српских храмова склоњен деведесетих година, током ратних операција у Хрватској. Та земља је, пролетос, пред Европским парламентом затражила да јој се оне врате као део "опљачканог хрватског културног блага".

- Став наше цркве је да се драгоцености врате онда када српске богомоље буду обновљене и адекватно обезбеђене. И када се и наш, српски народ врати на просторе својих дедова и прадедова - поручује епископ сремски Василије, чија резиденција је управо у Патријаршијском двору у Карловцима.