Енглески адмирал бранио Београд

ПРЕ тачно 100 година, јануара 1915. године, из Лондона у Београд стигао је адмирал Ернст Трубриџ. Његов задатак је био да помогне Српској врховној команди да организује одбрану Београда и Србије са река. Јер, анализа наше команде је показала да су Аустроугари 1914. премоћ остварили искључиво захваљујући бродовима Ратне флотиле коју ми нисмо имали.

Британски тада контраадмирал, био је највиши савезнички заповедник који се придружио српској војсци. Преузео је командовање над релативно малим саставом савезничких војника, углавном противбродских артиљераца, у којем је било неколико британских и француских официра, са 190 морнара, неколицина руских официра и морнара, као и артиљеријске посаде за 13 противбродских топова великог калибра и три торпедне батерије. Трубриџ је схватио да то није довољно. Направио је план одбране Београда и Србије који је укључивао набавку 12 ратних бродова топовњача из Енглеске.

Трубриџов план одбране Београда завршен је почетком фебруара. Краљ Александар и Врховна команда су били одушевљени. Енглески адмиралитет је одмах у фебруару дао сагласност да се Србији направе речне топовњаче, а четири бродоградилишта у Британији добила су уговоре према којима је требало да сви српски монитори буду готови и испоручени до краја 1915.

Како објашњава Владимир Пожег, публициста и истраживач морнаричке историје, програм градње бродова за Србију кренуо је добро. Конструктори у Британији осмислили су програм топовњача за српске реке класе “инсект”, јер су бродови морали да буду плитког газа. Топовњаче су добиле имена инсеката и прве четири - “Gnat”, “Mantis”, “Moth” и “Tarantula” (“Комарац”, “Бубашваба”, “Мољац” и “Tарантула”) - завршени су за три месеца. У јуну су се нашли на Малти, где је монтирано наоружање. Било је предвиђено да, кад се све заврши, доплове до Солуна, где је требало да буду растављени и копненим путем пребачени на притоке Дунава. Али, Мекензен је ударио у октобру 1915, а први брод је комплетно био завршен месец дана касније. Осталих 11 ступило је у савезничку службу до априла 1916.

- О адмиралу Трубриџу у српској војној истриографији има мало записа - прича Пожег. - Колико га је ценио Александар Карађевић сведочи податак да га је током рата именовао за свог специјалног саветника и одликовао са два највеће наша војна одликовања - Карађорђевом звездом и Медаљом белог орла са мачевима првог степена. Његов допринос формирању Српске речне флотиле је немерљив, а одликовања је добио и због тога што су под његовим заповедништвом априла и маја 1915. из британског дрвеног брода “ведете” извршени први торпедни напади на рекама у свету. Његове посаде су под окриљем ноћи торпедима гађале аустријске мониторе, који су се због тога повукли из домета одбране Београда.

За потребе одбране Београда и Србије са река, Енглези 1915. изградили топовњаче класе "Инсект" са плитким газом, које је требало да преко Солуна стигну на Дунав, али их је Мекензенова офанзива претекла

Трубриџу су се Срби изузетно допали и није их напуштао све до 1919. Био је убеђен да се српска пешадија и британски бродови могу одупрети на балканском бојишту Немцима. Али, они нису стигли и аустроугарски монитори су постали несавладива ватрена тачка непријатеља. Савезничка и српска артиљерија успеле су да потопе неке од бродова, али то је било недовољно да се задрже Немци.

- После октобарског слома Трубриџ и остаци његових војника су заједно са Србима прошли голготу Албаније. Већ од јануара 1916. радио је на организовању пребацивања српске војске бродовљем савезника до Крфа и даље, а затим је, при Српској врховној команди, радио на организовању снабдевања наше војске ратним материјалом. Све до пробоја Солунског фронта. По капиталуцији Бугарске, главнокомандујући фронта Франш д`Епере именовао је Трубриџа за командујућег адмирала на Дунаву.

Трубриџ је после рата, 1. јануара 1919. у Београду формирао Српску речну ратну флотилу од два британска монитора и неколико лађа бивших непријатеља.

ЧЕРЧИЛОВА ЖРТВА

- ЕРНСТ Трубриџ је био један од најконтроверзнијих савезничких команданата из Првог рата - објашњава Владимир Пожег. - Августа 1914. налазио се на положају заповедника Британске крсташке ескадре која је требало да у Средоземном мору пресретне и потопи моћне немачке крстарице “Гебен” и “Беслау”, тада најјаче бродове у Средоземљу. Покушао је да изврши задатак, али није успео, између осталог зато што су немачки бродови били бржи и боље наоружани. Други разлог зашто су Британци закаснили било је нејасно наређење првог лорда Британског адмиралитета Винстона Черчила, које је гласило “да се британска флота не ангажује озбиљно против супериорнијих снага”. Немачки бродови су без правог боја упловили у Црно море и ставили се под турску заставу. То је већ на почетку рата угрозило позадину снага Антанте, нарочито Русије.

Због неуспеха у Средоземљу, Трубриџ је био под истрагом Британског адмиралитета у Портсмуту, а потом и на војном суду, али његова кривица није доказана. Часно је отпуштен са суђења, али је, за казну, јануара 1915. пребачен у Београд за команданта савезничких снага. Јер, Черчил је у то време био неприкосновен.

- Борбен и храбар, Трубриџ се није штедео на српском фронту - наводи Пожег. - Његов прадеда био је адмирал код Нелсона, деда такође адмирал, док му је отац био јунак Кримског рата. Потом му је и син постао адмирал, а његова животна мисија је од 1915. била да докаже да није био кукавица када је пропустио немачке бродове у Црно море, већ да му је то било наређено.

Владимир Пожег

БРОДОВИ

У БРИТАНСКИМ бродоградилиштима за Србију су се правиле топовњаче од 53 до 75 метара, чије посаде је чинило до 80 морнара. Биле су наоружане топовима великог калибра, оклопљене дебелим челиком, а имале су чак и ПВО оружје. Ови монитори су били за неколико класа јачи и убојитији од свега што су Аустругари и Немци имали на Дунаву и Сави. До детаља је био разређен начин њихове монтаже и демонтаже, што је била револуционарна технологија тог времена. Да су стигли на време, српске голготе преко Албаније не би било.

Да би се прикриле намере савезника да ојачају Србију на рекама, овај пројекат је назван “Кинески бродови” - бродови су наводно били намењени Кини.