Закопавао сам убијене Ђуришићеве четнике!
04. 11. 2014. у 21:15
Миодраг Ченић (87), за „Новости“, открива детаље стравичног партизанског злочина код Бањалуке. На пролеће би требало да почне откопавање гробнице на узвишењу Шибови, на које су довођене жртве
БАЊАЛУКА - На узвишењу Шибови у Бањалуци налази се масовна гробница. Тачно ту су партизани после ослобођења Бањалуке, маљевима побили више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника војводе Павла Ђуришића. Ја сам један од оних који су закопавали тела.
Овако почиње сведочење за „Новости“ Бањалучанин Миодраг Ченић (87), који тврди да је нешто више од месец дана по ослобођењу Бањалуке, по наредби тадашњих новоуспостављених комунистичких власти, морао да закопава тела убијених четника, који су претходно заробљени током повлачења од априла до јуна 1945.
- Био је крај маја или почетак јуна 1945. године када су ми једно јутро наредили да устанем, узмем лопату и крамп и пођем од куће према узвишењу Шибови. Ја сам био најмлађи од тројице браће и мене су ухватили. Иначе, ради се о стратешком узвишењу, на Шибовима је била линија усташке одбране града где су остали њихови напуштени ровови и бункери које су користили за одбрану Бањалуке од партизана. Кад смо дошли до Шибова, затекли смо ровове пуне тела. Ширио се смрад, а на телима су се ројиле муве. Једни су били у униформама, други у доњем вешу. Сви су били изузетно млади, по 20, највише до 30 година. Затрпавали смо их земљом седам-осам дана док нисмо завршили - прича Миодраг.
Ченић тврди да тачно зна линију где су били ровови и да кости страдалих нису закопане дубоко. Он сам, каже, није присуствовао егзекуцијама, али оно што је могао да види на потврдило је приче које су колале међу народом.
- Убијени су ударцима маљем у главу. Нисам приметио рупе од метка на њима. Заробљене четнике партизани су прикупљали ту, нешто ниже моје куће у насељу Лауш, у објекту такозване качаре, где је за време рата била болница, а касније фабрика „Јадранка“, одакле су их одвели и побили на Шибовима - прича ова старина.

Миодрага, који је још увек доста виталан и само мало слабије чује, одмах смо питали оно што вероватно највише интригира све - зашто је о свему ћутао до сада?
- Тада се знало. За причу оде глава. Нико ме на то није ни морао упозоравати. Људи су нестајали преко ноћи. И тада и касније, каже Миодраг и наставља:
- Касније, кад је прошло пуно година и комунисти отишли са власти, никога то није интересовало. Нико ме до данас није ни питао. Ма кога то интересује и сада. Народу дај да поједе и попије, да оде у кафану. Али знали су сви за то. Знали, само нико није смео да прича.
Сведочење Миодрага Ченића до кога су дошли чланови бањалучког Равногорског покрета биће, кажу у овој организацији, кључно како би од градских, бањалучких власти тражили дозволу за ископавање, које би требало да буде највероватније на пролеће.
А одмах испод Шибова је гробље, познатије као партизанско.

Доступни историјски подаци говоре да су се четници Павла Ђуришића од краја 1944. године па све до краја рата повлачили од Црне Горе, а потом правцем Рудо - Горње Руданце - Вишеград - планина Семић - Бранковићи - планина Деветак - Олово - Кладањ - планина Коњух - Маглај - планина Озрен - Требава.
- По залеђеним планинама, без адекватне одеће и обуће, без хране и лекова, колона је пролазила кроз спаљена и опустела српска села по Босни. У селима није било живе душе. Многи су се у тим тешким условима смрзли, неки су залутали, а било је и оних који су самовољно напуштали колону и одлазили у другом правцу. Они који су ишли у правцу супротном од команде, одлазили су право усташама и комунистима под нож или на нишан. Сви су немилосрдно побијени по Босни - пише протојереј мр Велибор Џомић у тексту „Пут од Везировог до Зиданог моста“.
Ђуришића су убиле усташе у Старој Градишци са већом групом четничких официра и војника.
Momcilo
04.11.2014. 21:39
Od koga i zbog cega su se povlacili - bezali ?
@Momcilo - Povlacili su se pred kumunistickim zverima, sto su se kao pravi proleteri iz suma preselili pravo na Dedinje,ali su prethodno dobro pripremili teren ubijajuci sve sto bi im se moglo ispreciti na putu. Nije ni cudo kada im je sef ratovao u prvom svetskom ratu na strani Austrougara, mislim na nasu ljubicicu sto je od masin -bravara doterala do virtuoza na klaviru.
@Momcilo - Од банде црвене, која је то радила све по "кратком поступку", без икаквог суда. Шта је за њих 1000 младих душа, крвници једни. Занимљиво како стоји у истој реченици убијале их усташе и партизани. Страшно, покој души свим невино страдалим равногорцима......
@Momcilo - Povlačili su se prema zapadu očekujući od zapadnih sila da ih pomognu kao što su Sovjeti pomagali partizane. Osim toga da izvuku živu glavu jer ko je dočekao da bude zarobljen u mnogim slučajevima je bio pogubljen. I ne samo u tom slučaju kod banjaluke već i u mnogim drugim na primer u Sloveniji su pobijeni ranjenici Kraljeve vojske. Na ovoim našim brdima nije bilo mnogo milosti prema nikom kao što znate tako da ni jedna strana nije štedela drugu.
@Momcilo - Срећко,књигу у шаке
Коментари (32)